Prvi utisci o Drugoj gospođi
Još novih uzbudljviih zapleta iz štamparije. Ponovo smo razgovarali sa Jelenom, a ovo su njeni utisci.
Moj prvi susret sa Meri Kjubikom je prošao odlično. Pravi psihološki triler duboko uznemirujuć i pun preokreta koje nisam predvidela.
Kada Vilova sestra izvrši samoubistvo, on i Sejdi koja je inače glavna naratorka u romanu, dobijaju njenu kuću na jednom od ostrva Mejna, te se sele iz Čikaga sa dvoje dece nadajući se novom početku, nakon uzdrmanog braka.
Osim kuće dobili su i Imodžen, Vilovu sestričinu tinejdžerku, mračnu i neobičnu koja ih nikako ne prihvata, pogotovo Sejdi.
Ubrzo nakon što su se smestili desilo se ubistvo preko puta njihove kuće, a policija sumnjiči dragu, umornu i pomalo zaboravnu Sejdi. Našavši se u velikom problemu ona počinje da njuška okolo ne bi li pomogla sebi i tada počinje da se odmotava klupko tajni i jezivih mentalnih bolesti.
„Koliko dobro mislimo da poznajemo ljude koji su nam najbliži. A kakav šok za nas predstavlja saznanje da ih uopšte ne poznajemo.“
Roman koji se jako brzo čita i stvarno se ne ispušta iz ruku. Kad god sam imala onaj aha tu smo momenat autorka ga je vrlo brzo pobila novim preokretom. Ovde upravo zbog toga ne znate u koga da sumnjate, pa čak upirete prstom sa Sejdi u njenog četrnaestogodišnjeg sina, jer nema razloga da apsolutno svi ne budu sumnjivi.
Roman je veoma atmosferičan, sve se odvija kao jedna odlična, mračna, filmska priča. Sve što tražim od psihološkog trilera pronašla sam ovde.