Pred nama je jedno dirljivo leto
Kako prevazići bol zbog sestrine smrti? Kako oprostiti majci koja ga je odbacila? Kako se nositi sa bolešću koja ga izjeda?
Tako malo bi bilo kada bih za ovaj roman rekla da je dirljiv. Puno više je od toga, jer mi je dušu ovako mali rasparčao.
Surov, ciničan, a ipak najčešće veoma poetičan jezik autorke me je zaista od prve rečenice uveo u priču iz koje sam razumela da ću se teško izvući cela. Ipak nekada, nakon svega, možemo i da se sastavimo i ako možda nikada više potpuno isti što se može reći i za Aleksija, sina mame iz naslova.
Aleksi je tinejdžer koji se bori sa mentalnim problemima i već u prvoj rečenici vidimo da zaista mrzi svoju mamu. Ne kao što tinejdžeri inače ne podnose svoje roditelje ili ih se stide, Aleksi ide veoma duboko sa svojim opisima mržnje. Kasnije kroz priču će nam se razjasniti i ta njegova osećanja.
Mama je po njegovim opisima ružna, glupa i ni nalik ostalim mamama, ali opet će nam se i njeni problemi razjasniti. Ne bori se samo Aleksi sa mentalnim bolestima u ovoj knjizi.
Roman koji je pred nama Aleksi piše petnaestak godina nakon leta koje je skoro pa pod ucenom proveo sa mamom u francuskom selu. Piše ga kao vid terapije pokušavajući da se reši unutarnjih demona koji nikada neće prestati da ga proganjaju. Poslednje leto mame i sina, poslednja prilika da se razumeju i oproste jedno drugome.
Gubici nikada ne mogu biti nadoknađeni ili zaboravljeni, ali da li razumevanje može biti glavna spona. Nikada neću zaboraviti ovu knjigu, čak mislim da je nešto najbolnije i najlepše što sam za jako dugo vremena pročitala.
Sirovo, teško i još uvek ne znam da li je na kraju oslobađajuće ili ne.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books