Prat i tipični antiheroj

Hugo Prat jedan je od najznačajnijih autora stripa.
Stripom je aktivno počeo da se bavi po okončanju Drugog svetskog rata. U njegovoj pedeset godina dugoj karijeri najpoznatija dela su Korto Malteze, Pustinjske škorpije, Narednik Kirk, Erni Pajk.
Obeležja njegovog rada su snažna naracija i veoma specifičan crtež.
Hugo Prat je ostavio jako velik trag u svetskoj kulturi i svojim delom je doprineo tome da zvanična kritika prihvati strip kao umetnost jednaku ostalima.
Njegov samo naizgled jednostavan crtež mogao bi da prikrije izuzetnu slojevitost.
Sve tri priče u u ovom izdanju se nalaze između sna i jave, sve imaju junake koji se u nekom periodu istorije, u zemlji gde su smeštene, bore protiv kolonijalizma i sve su prebojene nihilizmom, a neke od njih ezoterijom i transcedentnim.
Jezuita Džo je tipičan antiheroj. Očigledno da je veoma poremećena ličnost koja nema moralni kompas i ne libi se apsolutno ničega.
U hladnim prostranstvima Kanade Jezuita Džo, Indijanac mešanog porekla, se neprestano kreće i uz veliku empatiju spašava zarobljene, bebu, ali i ubija i skida skalpove, a to sve u uniformi kanadskog vojnika stvarajući ogromnu zabunu. Uniformu je pronašao u usamljenoj kolibi i obukao je, jer zašto da ne, lepe je boje.
Jezuita Džo je lik koji je rastrzan između tradicije svog naroda i moderne, bele, na silu nametnute kulture.
Druge dve priče, GRINGOVA MAKUMBA - Čovek iz sertaoa i ZAPADNO OD RAJA - Čovek iz Somalije su izraženijih verskih načela, sa puno simbola. U njima je Prat upotrebio svoje istorijsko znanje, po kome je i poznat, tako da ja bez provere ne znam šta je činjenica, a šta je njegova mašta.

Druga priča, koja mi se jako dopala, čiji kraj me je baš dotakao je ona koja najviše pleše između sna i jave.
Radnja priče odvija se u Brazilu, među siromašnima i od svoje zemlje zaboravljenima. U vreme bandita.
Veoma krvava priča, prepuna obrta, a najveći obrt sa najsnažnijom porukom je ta poslednja rečenica i poslednja slika.
Treća priča se našla na sasvim drugom kraju sveta. Peščana, suncem obasjana Somalija i surovost rata, kolonijalizma.
Ova priča je skoro potpuno metafizička, i ako se oslanja na istorijske likove i događaje.
Mit o Kainu i Avelju je potpuno, za mene, neočekivano inspiracija priče. Uz pominjanje Lilit, anđela, rajskog vrta.
Možda mi se najviše dopao crtež u ovoj priči. Na neki način se puno više osetila emocija likova izražena Pratovim perom.
Surovost mesta na kome se nalaze, usamljenost u prostranstvu pustinje, jednostavno zrači i iz samih likova i dovodi ih do potpunog ludila.
Ne znam šta bih mogla više da vam kažem o ovom remek delu, osim da je puno metafora. Verujem sam da sam na prvo čitanje sigurno propustila neku važnu poruku, jer je nemoguće da sam ih baš sve uhvatila, ali to ću ispravljati natenane i u više navrata.
 

Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books