Poslednja stanica, Kejsi Makviston
Ogast je provela celo svoje detinjstvo pomažući majci u svojevrsnim privatnim istragama da pronađe svog nestalog brata. Takav način života je ostavio trag u vidu velike usamljenosti na njoj, ona nikada nije imala prijatelje.
Međutim kada se doseli u Njujork da bi nastavila studije veoma brzo pronalazi prijatelje u svojim jako zanimljivim cimerima, nalazi posao u legendarnoj palačinkarnici i povrh svega izgleda da se zaljubljuje u devojku koja je neka vrsta vremenskog putnika mada ni ona sama nije svesna toga.
Ogast od prvog susreta oseća veliku privlačnost prema Džejn, koja je na neki način vezana za određenu liniju u podzemnoj železnici od sedamdesetih i uz pomoć svojih prijatelja pokušava da razume šta je moglo da doprinese ovakvom natprirodnom događaju. Mesecima pomaže Džejn da se seti svog života i da, voli je sve više u toku procesa. Džejn isto tako nije ravnodušna. Njih dve se jednostavno čine kao srodne duše.
Ovakvu skupinu raznovrsnih, zabavnih, na razne načine otkačenih likova ne pamtim da sam srela u nekoj knjizi. Džejn i Ogast jesu glavne protagonistkinje, ali svaki od velikog broja likova ima neku svoju priču i svi su zaista odlično razvijeni i prikazani.
Inače nisam osoba koja čita romantične knjige, ali ova mi je zbog svega što je toliko drugačije u njoj jako prijala.
Humor je sjajan, prijateljstvo je divno prikazano, a da u ljubavi nema granica je ovom romantičnom komedijom dokazano.
