Posada spremna da raznese svet
Juče smo imali čast da ugostimo vanzemaljski druželjubivu posadu, na čijem se čelu našao Dejan Hristov. Šta smo to saznali o tajnama i zabludama koje nam Holivud servira o ovoj rasi, saznajte u nastavku teksta.
1. Da li se svemirska posada lako navikla na život ovde?
Nije. Smeta im što nismo standardizovani u svim zemljama. Eto, kada su u Srbiji osećaju se kao da su na drugoj planeti. Zapravo trećoj, ako ćemo baš da ulazimo u detalje...
2. Koliko misliš da nam je potrebno izdanja da bismo shvatili sve reference koje postoje u knjizi, a i na koricama?
Pošto za korice svi pametuju kako smo krali od Autostoperskog vodiča (a nismo), biće potrebno više izdanja nego što sam mislio. Zapravo smo krali od Malog princa, ako baš morate da znate, ona slika kad stoji na asteroidu; samo što je naš vanzemaljac na Mesecu i pućka cigaru dok čeka da asteroid udari u Zemlju. A što se referenci tiče, tu su Terminator, konsiljeri, partizani, Niška Banja, Propovednik (grafička novela), Šeron Stoun, film „Sve o Adamu“, i to su samo neke od obrađenih u knjizi. Srećno sa traženjem ostalih.
3. Da li bi knjiga trebalo da nas nasmeje do srži ili zabrine, zapravo?
Najviše bih voleo da vas nasmeje do suza. Problem može da se javi ako se budete udubili u čitanje, jer možda nećete moći da suze zaustavite.
4. Otkud ta svetska zabluda o vanzemaljskoj boji kože?
Mislite na čuvenu zelenu? Holivud je kriv, pa je i nas povuklo kada smo ih crtali na korici... Niko nam ne bi verovao da su zapravo sivi. Pop kultura dosta forsira zelenu, kao ono čuveno „trava je uvek zelenija na drugoj strani“, tu su Irci, pa onda dolar, ekologija... Čeda Čvorak je takođe pomogao i popularizovao tu boju u Srbiji, kao Tom Džouns u svetu.
Ali iskreno, kada govorimo o vanzemaljcima, mislim da bi se Kermit iz Mapetovaca više naljutio kada bi čuo onaj vic: šta je to malo, zeleno i miriše na prase? Znate već... Dakle, zelen ili siv, svejedno je. Samo ne pričajte „mali“. Dezintegrisaće vas.
5. Da li možemo da očekujemo nastavak avantura?
Svakako, ali ne u skorije vreme. Dva nastavka su u pitanju kada govorimo o „Anomaliji“; s obzirom da se knjiga dobrim delom bavi muško – ženskim odnosima, za trilogiju je potrebno još iskustvo bračnog života da bi zatvorili priču. A tu sam još uvek zelen. Kapirate, zelen?!
6. Kako bi opisao svoj odnos sa svemirskom posadom?
Za dobar odnos sa vanzemaljcima nije uvek potrebna sonda... Dovoljna je i lepa, pisana reč. Moj odnos prema svemirskoj posadi iz knjige je kao poza 69. Prosto ne znate gde ja počinjem, a oni se završavaju.
7. Da li ti se dopada način na koji vanzemaljci interpretiraju naše probleme?
Mislim da je logika i matematika preko potrebna u našim životima, jer uspeva da standardizuje svet oko nas i dozvoli nam da se udaljimo korak unazad i ugledamo širu sliku. Mojim vanzemaljcima logika ne manjka, a ni matematika.
8. Bliži se 8.mart, da li to znači da ćemo uskoro pričati o rasprodatom naslovu?
Sigurno da hoćemo, treće izdanje je spremno za štampu, jer smo smislili najjači slogan: „Cveće? Nikako! Ova knjiga je idealan poklon devojci za 8. mart. Jer, žena sigurno neće da proverava kome ste to kupili knjigu, zar ne?“. Znamo, znamo, magovi smo marketinga.
9. Koji je to vanzemaljski običaj koji ti se uvukao u svakodnevni život?
Običaj da govorim ogoljenu istinu Zemljanima u lice. Jer ljudi automatski pretpostavljaju da se onda šališ. Urnebesno. Zapravo, tako sam i napisao ovu knjigu.
10. Koliko je teško biti istovremeno lekar, muzičar, autor i prijatelj vanzemaljaca?
Nije lako. Kolege psihijatri te malo čudno gledaju kad kažeš da su ti vanzemaljci prijatelji, ostali muzičari počinju da kriju hašiš od tebe... Jedino autorski rad ne pati. Pa i ovo izmenjeno i dopunjeno izdanje je dokaz toga, zar ne?
Tekst: Dejan Hristov, Milica Duždević