Pol Stratern, USPON I PAD: ISTORIJA SVETA U DESET CARSTAVA

Na početku XV veka Kina je bila najnaprednija civilizacija na svetu. Bila je to zemlja čija je čuda u Evropu doneo Marko Polo. Džu Di, treći car dinastije Ming, naredio je zapovedniku svoje mornarice Dženg Heu da isplovi iz Kine da bi istraživao “okeane sveta”. Druga priča se tiče etosa i nasleđa carstva u vremenu kada su kinesku civilizaciju počeli da remete dolasci evropskih trgovaca. Treća priča o carstvu dovodi nas do savremenog doba za koje imamo dosta razloga da verujemo da će biti era poslednjih ljudskih carstava. Svaka od ove tri priče rasvetljava neke aspekte stvaranja carstva: smisao za pustolovinu, mehanizme vladavine i upornu čežnju za nametanjem čiste moći.

Uspon i pad započinje Akadskim carstvom koje je vladalo prostorima regiona drevne Mesopotamije a zatim se okreće ogromnom rimskom carstvu, gde pronalazimo naše zapadne i istočne korene. Stratern opisuje kako se u zapadnim kalifatima Abasida i Umaida razvijao veliki deo zapadne klasične kulture.

Dok je Evropa počela da izlazi iz perioda kulturne stagnacije, umalo je pala na vrtložnu invaziju sa Istoka u kojoj se susrećemo sa carevima mongolskog carstva. Autor prati veze kroz četiri milenijuma i baca novo svetlo na velike civilizacije – od mongolskog carstva i dinastije Iuan do asteških i osmanskih, preko najnovijih i najvećih.

Prikazujući 5000 godina svetske istorije u deset jezgrovitih poglavlja, Uspon i pad čini sveobuhvatno i nadahnjujuće čitanje onome koga fascinira istorija sveta.

Svako carstvo sadrži seme vlastitog samouništenja: pa šta je onda tačno društveni poredak? Ko ima koristi od toga? Uspon i pad nas podseća na to da napredak čovečanstva ima mnogo oblika i da možda sistemi koje danas prihvatamo zdravo za gotovo nisu jedini ili neizbežni smer buduće civilizacije.