Peti Smit, VOZ M

Kada ste svestrani umetnik (pank-rok muzičarka, pesnikinja, spisateljica i fotografkinja) onda ispovedna proza o vašem sedenju i ispijanju kafe u omiljenom kafiću može biti sve samo ne uobičajena i dosadna.
Pati uvek sedi na istom mestu. Ono za nju ima posebnu energiju i omogućava joj da se otisne u nelinearni svet misli, uspomena i opažanja svakodnevice.

Na stolu pred njom je beležnica čije su nevine beline stranica spremne da prime bujicu rečenica za koje još uvek nije utvrđeno odakle dolaze.

Nije lako pisati ni o čemu, kaže Pati.

A to ništa zapravo je sve.

Čitaocima će se možda učiniti da ovde nema reda, ali njega uvek ima samo često ne razumemo njegova pravila.

Ređaju se ispisi o snovima, detektivskim serijama, stalnim putovanjima, mačkama, kafi, onda opet još malo o kafi i ženi koja joj je sela na mesto, nestalim stvarima, sećanjima, izgubljenim tragovima i stvarima, zaboravljanju, grobljima, hotelima, fotografijama.

Pati je skupila sve svoje krpice na jedno mesto.

Izvrnula je utrobu snova i događaja koje pamti, periode melanholije i usamljenosti, nedostajanja bližnjih (supruga i brata), umetnosti i gubitaka i spojila ih u beleške o ljubavi, životu, uverenjima, stvaranju i umetnosti.

Obraćala se ona i velikim umovima koji su hodili zemljom pre nje, smatrajući ih bliskim kao da su u srodstvu. Bertold Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Zahvalila im se na svim odgovorima koje je dobila uranjajući u njihovo stvaralaštvo.

Šine kojima ovaj voz ide nisu pravolinijske, put nije najbrži, ali je zato jedini moguć, a samim tim i najzanimljiviji.

Pati ima neutoljivu želju da sve ono što čini njen život nekako obgrli i ugreje kaputom koji je jedan od mnogobrojnih stvari koje je tokom života i karijere izgubila.

Kada je teško obrati se muzama i stvaranju.

Koliko ste kafa popili s dosadnim ljudima?

Budite pametni i sledeći put umesto njih pozovite Pati da vam se pridruži.

Piše: Aleksandar Petrović