Peter Handke, KRATKO PISMO ZA DUGI RASTANAK
Priča prati mladog Austrijanca koji dolazi u Ameriku tražeći svoju suprugu Juditu koja ga je ostavila. U hotelu u Providensu na portirnici dobija pismo u kome piše: „U Njujorku sam. Ujedno te molim da me ne tražiš, ne bi bilo dobro da me pronađeš“. Tako on kreće na svoje putovanje Amerikom na kome će se ispostaviti da stvari nisu onakve kakve se isprva čine.
Prateći našeg bezimenog junaka, čitaoci će dobiti jedinstven pogled na Ameriku u svim njenim segmentima i banalnostima. I dok će nam se u nekim momentima činiti da čitamo putopis, u drugim ćemo imati doživljaj da je pred nama avangardna kratka fikcija. U svakom slučaju, Handke je uspeo da stvori takvu priču koja će nas držati u neizvesnosti, dok ujedno detaljno opisuje sve gradove i mesta, pejzaže i kullturu sa kojima se naš junak susreće.
Dok u prvim mah izgleda da mladi Austrijanac pokušava da nađe svoju ženu, krećući iz Providensa u Filadelfiju, Sent Luis, Oregon i Los Anđeles na kraju, ubrzo će postati jasno da je ona zapravo ta koja progoni njega sa željom da ga ubije. U Los Anđelesu on će imati neočekivani susret sa holivudskom legendom i to priči daje dodatnu notu zanimljivosti.
Tokom prvog dela knjige naš bezimeni junak je uglavnom sam, a onda u Feniksvilu, gradiću zapadno od Filadelfije, nalazi se sa Kler, ženom koju je upoznao tri godine ranije tokom druge posete Americi i sa kojom je tada vodio ljubav. Oni zajedno sa njenom dvogodišnjom kćerkom nastavlaju put ka Sent Luisu i u tom periodu naš junak će dočekati svoj trideseti rođendan. Kler mu pomaže da se probije kroz pustoš besciljnih putovanja i to je ono što ga smiruje i daje mu jasan pravac. Handkeov opis ljubavnika u Sent Luisu je toliko potpun, a njegova naratorska veština zaista majstorska.
Kratko pismo za dugi rastanak, kao i svi izmišljeni putopisi, je priča o neuspešnom pokušaju bekstva u san, varanju sopstvenog pamćenja, istorije i smrti u kojoj se ripovedač kreće između sanjivih tišina i samoistraživačkih monologa.
