Pakao, Erlend Lu

Junaci u romanima Erlenda Lua odgovaraju na životne krize. Luov univerzum obiluje begom, rezignacijom i nazadovanjem. Ono što odlikuje romane Erlenda Lua je jedan potpuno čudni i apsurdni svet: odnosi sa životinjama, udaranje čekićem po bankovnu dasku ili postavljanje u visećeg šatora u boru ispred kuće bivše supruge.

Ono što je, takođe, karakteristično za Erlenda Lua su nagoveštaji kraja vremena. Pčele koje umiru su znaci kraja vremena. Pink blogeri i ljudi koji objavljuju slike hrane na društvenim mrežama su, takođe, znaci kraja vremena. Stoga, to što nas autor sada vodi sve do kraja pakla u knjizi „Pakao” stoga i nije toliko neočekivano. Još je iznenađujuće to što je Princ tame prilično prijatan momak sa đavolski finim lanenim odelima.

Glavna juankinja u knjizi "Pakao", Rakel, je u emocionalnoj krizi zbog razvoda. Posle nekoliko mračnih meseci, Rakel počinje da se oporavlja. Nakon razvoda preselila se u malu tipsku kuću s baštom. Svake druge nedelje deca su kod nje, a onih nedelja kada je sama ima baš puno slobodnog vremena. I baš od te dosade jednog dana odluči da sredi baštu zarđalim ašovom koji je našla u šupi, a onda, pronađe vrata i stepenice koje je odvedu pravo u turističku posetu paklu, i to s najpovoljnijom ulaznicom za desetodnevni obilazak. Iznenadno otkriće pretvoriće se u neočekivanu avanturu koja će joj potpuno promeniti život.

Kontradiktorno, a opet tako luovski – napisao je još jedan roman - "Pakao" u kojem je neposredan, direktan, dovoljno hrabar da se poigrava sa onim s čim se ne igra, a i alegoričan, pun simbola i skrivenih poruka. Stoga, možda se ovaj neveliki roman i ne sme čitati samo jednom.