OZBILJAN ČOVEK, Ričard Ruso
"Ozbiljan čovek" Ričarda Rusoa, nagrađen Pulicerovom nagradom za ovo delo, vodi nas kroz postavljenu zaveru budala novog doba i likom Vilijema Henrija Deveroa Mlađeg kroji rođenog brata Tulovom Ignaciju Rajliju.
„Suočeno sa životnom ozbiljnošću, sitničavošću, njenom tragedijom, njenim manjkom doslednog značenja, moje raspoloženje isuviše lako popravlja.“
Tako je Henk, isto tako je i kod mene. Da nije sarkazma ko zna kakav bi namćor bila.
Sam naslov ove knjige je ironičan, ali uz razumevanje da je protagonista romana profesor Engleskog jezika i da na život oko sebe na neki način gleda kao na dramski tekst i naslov postaje kristalno jasan.
Ono što Vilijem Henri Devero Mlađi proživi i preživi u samo nedelju dana i skoro šest stotina stranica je više nego apsurdno, a opet čak i nije nerealno.
Henk je profesor na trećerazrednom fakultetu gde se nikad ne zna hoće li biti budžeta, a trenutno će biti otpuštanja, unapređenja i promena radnih mesta, a znate kakvi ljudi u takvim prilikama postaju. Sklapaju se paktovi, prave se razni spiskovi, svi su u užasnom stresu.
Po ponašanju njegovih kolega je veoma upitno da li su uopšte akademski građani.
Kad mu koleginica na sastanku razbije nos rokovnikom sa spiralom, koja se malo i zaglavi u nosu, možete se zapitati da li će biti još urnebesnije. Može i biće.
Henk možda proživljava krizu srednjih godina, a možda mu se u četrdeset devetoj jednostavno sve što je život nosio srušilo na glavu.
Tokom nedelje koju pratimo Henk ima velike probleme sa mokraćnim kanalima koje ga navode na sumnju da su mu se formirali kamenčići što bi bilo nasleđe od njegovog oca, a otac mu je istoimeni profesor sa samo jednom razlikom u imenu – Stariji. Poštovan i cenjen profesor u čijoj senci je proveo ceo život.
Mada i naš Henk je napisao jednu knjigu, što bi nekako bila obaveza za svakog akademskog građanina. Jeste to bilo pre dvadeset godina i tačno je da od tada nije ništa napisao izuzev nedeljne kolumne za lokalne novine.
Ima predivnu suprugu, isto takvu kuću, psa i odrasle ćerke od kojih mu jedna neprekidno zadaje brigu svojim finansijskim odlukama, a malo kasnije i brakom.
Do događaja sa guskom bilo je zabavno i smešno, ali kada je Henk iz šale dohvatio za vrat gusana pored jezerceta uz fakultet, sa sve lažnim nosem i naočarima, preteći da će ubijati jednu po jednu gusku dok se budžet ne reši postalo je bizarno smešno. Pored toga što je igrom slučajna lokalna tv stanica snimila ceo događaj.
I ako već poznajete većinu likova ipak nikako ne možete da predvidite reakcije koje će usledeti.
Taj gusan jeste postao simbol Henkovog stava, stava koji bi svako trebalo da zauzme.
Henk zna kako njegov način komunikacije zvuči ostalima, ali on jednostavno ne može da se uzdrži. Njegov sarkazam je možda nekima uvredljiv, neki smatraju da nije odrastao, ali iza stalne duhovitosti stoji jedna divna osoba i veoma ozbiljna priča.
Sve u svemu odličan roman koji zaista preporučujem. Dobićete odličan uvid u akademske krugove i haos koji su visoko obrazovane osobe sklone da naprave. Ljudi su ipak uvek samo ljudi, zar ne?
Kraj knjige je jako lep i sasvim neočekivan pored svega što se dešavalo, ne u ovih nedelju dana, nego u prethodnih dvadeset godina.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books