OSTAĆE UPAMĆENI - Mali osvrt na Keruaka

Keruak je rođen kao Žan-Lui Lebris de Keruak 12. marta 1922. godine u Lovelu, u Masačusetsu. Otac mu je jedno vreme radio kao prodavac osiguranja, da bi kasnije imao svoju štampariju, dok mu je majka bila domaćica. Njegov maternji jezik bio je francuski i tokom života se često osećao kao da nije na svome kada bi govorio francuski u Americi. Ono što je bilo upadljivo za njega još od ranih godina bila je fantastična memorija, tako da je imao nadimak Memory baby.

Pošto je preskočio šesti razred, Keruk je pohađao Bartlett Junior High School gde je upoznao Sebastiana Sampasa sa kojim je postao veoma dobar prijatelj. Obojica su volela književnost i pozorište, a Keruak je kasnije napisao da se pod njegovim uticajem i odlučio da bude pisac sa svojih 17 godina. Sebastian je poginuo tokom Drugog svetskog rata, a Keruak se oženio njegovom sestrom Stelom 1966. godine.

Na njegovu poeziju uticao je japanski pesnik iz 17. veka Macuo Bašo koji je pisao haiku, vođen budističkim temama, kao što su priroda, životnim ciklusima i prosvetljenje. Džek je voleo haiku i sam je pisao u ovoj formi. Alen Ginsberg, njegov prijatelj i jedan od najpoznatijih pripadnika bit generacije, smatrao je da jedino Keruak u Americi zna da piše haiku, jer... „on tako govori, tako razmišlja“.

1944. godine, Keruakov prijatelj Lusijen Kar nožem je ubio svog prijatelja koji je bio gej i koji ga je uznemiravao i pored Karovog upornog odbijanja. Zatim mu je džepove napunio kamenjem i bacio u reku Hadson, a potom otišao da se nađe sa svojim drugarima Keruakom i Barouzom. Po njegovoj priči, on i Keruak su zatim otišli u obližnji park gde se Kar oslobodio dokaza ubistva. Ipak, Keruak je kasnije uhapšen kao materijalni svedok, a kako nije imao da plati kauciju, zamolio je svoju devojku Edi Parker da pozajmi novac od roditelja, što je ona iskoristila da ga uceni da je oženi. On je pristao na to i ispoštovao svoj deo dogovora. Čak je pristao i da se preseli u Gros Point u Mičigenu i da radi posao kako bi otplaćivao kredit. Uz sav njegov trud, taj brak nije uspeo i na kraju je poništen, ali ipak mu je pomogao da izbegne zatvor.

Krajem 50-ih, Keruak je oženio Džoan Haverti koja je rodila njihovu ćerku. Međutim, on nije želeo da je prizna i da plaća alimentaciju.

Kao i mnogi njegovi prijatelji bitnici i on je imao homoseksualno iskustvo 1953. godine sa autorom Vidalom koga je upoznao nekoliko godina ranije.

Uz sve intrigantne priče koje se vezuju za njegov život, uključujući i onu da je antisemita, a koja je bila proizvod njegovog kritičkog osvrta na manipulaciju crnim stanovništvom od strane Jevreja, Keruak je pre svega bio veliki umetnik i ostaće upamćen po brojnim delima koja je ostavio za sobom.