Opus Hansa Magnusa Encensbergera

Hans Magnus Encensberger (1929, Kaufbojren), pisac, esejista, prevodilac i urednik, jedan je od najznačajnijih nemačkih posleratnih književnika i najuticajnijih intelektualaca. Godine 1957. objavljena njegova prva zbirka poezije „Odbrana vukova“. I u njoj i u kasnijim delima ističe se provokativan i kritičan ton u odnosu na savremena dešavanja. Nazvan je i „gnevnim mladićem“. Tu ratobornost sačuvao je do duboke starosti.

Eseji su za njega idealan oblik književnog izraza, poznat je po svojoj kritici medija, provokativnim političkim člancima, ironičnoj odbrani potrošačkog društva, kritikama institucija poput Evropske unije i bespoštednom raskrinkavanju svekolike ekspertokratije. Pisao je poeziju, romane, eseje, književnu kritiku i knjige za decu. Dobitnik je najuglednije nemačke književne nagrade „Georg Bihner“ (1963) i brojnih drugih priznanja. Hans je za sobom ostavio veoma važne radove nemačke književnosti koje možemo smatrati autobiografskim, kroz koje nam dočarava svoje detinjstvo i odrastanje. U narednim knjigama, možemo videti da su teme koje preovlađuju nacizam, Nemačka, rat, sećanja na ove događaje i usmeravane preživelih. Ukoliko ste ljubitelj moderne istorije, vreme je da se posvetite čitanju Hansovih dela.

1. Hamerštajn ili nepokolebljivost

Kurt fon Hamerštajn Ekord, general koji se otvoreno suprotstavio Hitleru iz neverovatne blizine, jeste centralna figura ovog nesvakidašnjeg literarnog poduhvata, koji podrazumeva upotrebu elemenata romana, biografijie, eseja, filozofskih razmišljanja. Encesberger lako prelazi iz jednog u drugi žanr i ispisuje nemačku istoriju, specifično delo koje je u Francuskoj osvojilo zvanje najbolje knjige u 2010. Hamerštajn stoga začuđuje ne samo smelim bavljenjem jednom upečatljivom figurom, šefom generalštaba nemačke vojske do dolaska Hitlera na vlast, već i načinom kojim se autor služi da bi predstavio generala.

2. Umetnici preživaljavanja

Hans Magnus Encensberger nam u 99 književnih vinjeta dočarava biografije i strategije preživljavanja svetskih pisaca XX veka, ali i objektivne razloge zbog kojih im je pošlo za rukom da prežive „doba ekstrema“; – uprkos neprijateljski nastrojenom društvu i autoritarnoj vlasti.Dvadeseti vek je bio doba kada je kulminirao broj književnika koji su preživeli državni teror i čistke, propraćene svim mogućim moralnim i političkim ambivalencijama. Kako se to odvijalo? Da li su bili isuviše nepokolebljivi da bi kapitulirali pred silom? Da li su opstanak dugovali ličnoj dalekovidosti ili inteligenciji, svojim vezama ili taktičkom umeću? Da li su to bili srećni slučajevi koji su se graničili sa čudom, zahvaljujući kojima su izbegli logor i smrt, ili su bile posredi strategije od ulizivanja do kamuflaže? Ko bi to tako jasno mogao da razluči! Odogovore na ova i mnoga druga pitanja možete pronaći u ovoj sjajnoj knjizi nesvakidašnjeg istoričara i pisca.

3. Šaka anegdota takođe Opus incertum

Nova poslastica koja nam je nedavno stigla u prevodu na srpski je svakako biser nemačke književnosti, u kojoj Encensberger ne samo da dočarava svoje detinjstvo, adolescenciju i ranu mladost u vidu ispreturanih sećanja na ljude i događaje koji su ga obeležili, već i prožima priču o Ekonomskom krahu 1929. godine, godine u kojoj je rođen. Kolaps Vajmarske republike, uspon nacizma, rat i bombardovanja, prolazak kroz hitlerjugend, kojem je spretno umakao kao dečak, evakuacija iz grada na selo, nova posleratna Nemačka, otkriće Holokausta u dokumentarcu čije će ga slike zauvek proganjati, težnja da se postane filozof; otkrivanje Marksa i razotkrivanje Hajdegera... Ali sećanje je fragmentarno i kao takvo nepouzdan vodič. Zato autor uzima slobodu kolažiranja, spajajući motive, ilustracije i anegdote u opus incertum. Tako su stari Rimljani nazivali poseban način građenja zidova od lomljenog kamena.

„Čitalac može da bira kako će čitati Anegdote: kao ’(auto)portret umetnika u mladosti’; kao selektivnu, nesistematičnu, redukovanu porodičnu hroniku; kao ponovno oživljavanje jednog gamenskog detinjstva i hiperaktivnog ranog sazrevanja; kao sećanje na nacizam, rat i prve poratne godine; kao vedar i često autoironičan prilog za biografiju, ispisan poznatom ’lakom rukom’ i obogaćen porodičnim fotografijama i svakovrsnim ilustracijama. Barokna razigranost i humorne note – takvo čitalačko zadovoljstvo nije često na raspolaganju.“
– Drinka Gojković, prevodilac