ODJECI I REAGOVANJA: Iz Knjige utisaka o knjizi OSTRVO MRTVIH
Sa knjigom „Ostrvo mrtvih“ sam se susreo na neobičan način. Obrađivali smo nastavnu jedinicu „Vodeni tokovi Srbije“, a jedan učenik nije uspeo da izvadi nos iz knjige do pola časa… Naravno, konfiskovao sam je, iako su se korice relativno uklapale u temu. Dečakovi roditelji su neobično mirno primili vest da sam zadržao njihovu imovinu. Sve u svemu nisam mogao da prestanem da piljim u ključaonicu na koricama i na prvom sledećem odmoru sam resio da prelistam knjigu.Pejsaži beogradskih ulica kojima se slobodno kreću kojekakvi šmokljani i veštice smenjivali su se sa pastoralnim poljima koja nastanjuju fauni i nimfe… Brzo sam shvatio da “Ostrvo mrtvih” ima više veze sa predmetom koji predajem nego novo izdanje udžbenika za III razred srednje škole. I putovanje kroz dimenzije ima svoju geografiju. A ova knjiga je sadržala savršeno iscrtanu mapu interdimenzionalnog univerzuma… Počeo sam da je čitam kad sam ostao sam u zbornici ispijajući poslednje gutljaje popodnevne kafe, a onda sam odlučio da je ponesem kući i dovršim. Čitao sam je kad god sam stigao. Krio sam se u toaletu za profesore da me ne vide kolege (glupo sam se istrčao da se pohvalim kako sam učeniku konfiskovao šund literaturu, tresnuvši knjigu pred svima na sto zbornice!), propustio sam finale turnira u malom fudbalu (što mi je zamereno!) i tetkin izlazak iz bolnice (što mi je tek zamereno!), ali sam knjigu uspeo da završim do sledećih otvorenih vrata. Ali dečakovi roditelji se nisu pojavili. Ni tada, a ni posle toga. Zato sam mu vratio knjigu. Uz izvinjenje što sam na 135 strani napravio „uši“. Bilo je slučajno. Ušla je kontrola u autobus i morao sam da obeležim gde sam stao…
Petar Šoškić, 53, profesor geografije
Piše: S. S.
OSTVRVO MRTVIH, Aleksandar Đukanović
https://www.makart.rs/knjige/knjiga-ostrvo-mrtvih-aleksandar-djukanovic-21046
