O usponima i padovima
"Žute oči krokodila" Katrin Pankol uvešće nas u jedan očajni tinejdžerski svet, stidljivost, raskol u porodici, razvod, odrastanje i sve to uz mnogo krokodila.
Žute oči krokodila je na prvom mestu jedna životna knjiga sa velikim brojem likova i svim usponima i padovima sa kojima se oni nose.
Često dramatična, ali ipak i veoma komična, puno puta me je nasmejala. Valjda kao i život sam.
Bez obzira što je puno toga u romanu predvidljivo meni je jako prijao, jednostavno me je opustio.
Žozefina, majka dvoje dece, je istoričarka koja proučava dvanaesti vek i svi znamo koliko je akademskim građanima mala plata. Njen suprug je bez posla, ali je uvek maksimalno sređen dok čeka da ga zadesi nešto gde će zaraditi veliku sumu novca.
I eto, desi se da Žo poslednja sazna za njegovu aferu, onako smušenoj i mirnoj, joj pukne film i bez razmišljanja ga izbaci iz stana.
Antoanu je konačno krenulo ili bar on veruje da je tako, kada dobije posao na farmi krokodila u Africi.
Međutim glavna premisa romana je roman u romanu. Roman koji je Žo prihvatila da napiše za svoju sestru. Ona da napiše, da dobije novac koji joj je neophodan da izdržava sebe i decu, a i da vrati ogromne dugove koje joj je muž ostavio, a za koje ona naravno nije ni znala.
Zamršeni porodični odnosi, velike tajne u komšiluku, toliko likova raznovrsnih karaktera sa isto toliko motiva i načina da se materijalno obezbede za budućnost ili da samo budu u žiži javnosti na bilo koji način i bez ikakvog obzira.
U svakom slučaju ono što je najlepše je pratiti rast i razvoj jedne žene koja je od detinjstva gurana u prikrajak, tiha i nesigurna, koja sama o sebi nikada nije mislila lepo.
Roman koji prikazuje da se prave vrednosti ipak cene i da se svaka laž i prevara kad tad otkriju, a to ne bude ni najmanje prijatno.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books