NOĆNA PTICA, Lejla Motli
Lejla Moti je ovaj roman počela da piše kao sedamnaestogodišnjakinja.
Noćna ptica je nominovana za veliki broj nagrada, uključujući i Bukerovu, čime je Lejla postala najmlađi autor nominovan za ovu nagradu.
I da, zaslužila je. Svojim poetičnim pisanjem, pričom koja je bila neophodna i načinom na koji je iznela.
Priča je potpuna fikcija, ali inspirisana istinitim događajima koji su izašli u javnost, većina nikada ne dospe dotle.
Nije malo porodica baš kao što je Kijarina.
Kijara i Markus su ostali sami, njihova porodica je razorena. Ona je maloletna, a on tek što je postao punoletan, ali u tom trenutku je samo želeo da zaštiti i zadrži kraj sebe svoju sestru.
Međutim Markus živi u snovima. Misli da će uspeti repom da se probije i na taj način obezbedi sebi bogatstvo.
Za to vreme Kijara radi sitne poslove balansirajući između stanarine, računa, hrane za njih dvoje.
Troškovi su sve veći i ona ne uspeva da ispliva, očekuje da svakog momenta postanu beskućnici.
Nesvesnom odlukom i takoreći nesporazumom jedne noći Kijara dobije finu sumu novca za seks sa strancem i upravo tada donosi odluku, jer nije uspela da nađe posao, nije uspela Markusu da dokaže da mora da se zaposli.
Kijaru i dalje maloletnu i u sred bela dana, dok je ludak na ulici maltene siluje, pokupe policiajci i umesto da joj pomognu ili je čak i uhapse nastave ono što i ludak.
Tako je upala u krug iz kojeg nije mogla da se izvuče. U krug seksualnog zlostavljanja koje vrše oni koji bi trebalo da budu ruka zakona.
Kada je upravo njen slučaj dospeo u javnost, život je za nju postao još manje bezbedan.
Kijara se uvek nakon svega lošeg vraćala u svoj stančić, puna nade, puna želje za životom i neverovatnom količinom sreće koju je pronalazila u malim stvarima.
Knjiga je veoma teška, ne za čitanje jer je Lejla izvrsna, već je sama tema i Kijarin život nešto što niko nikada ne bi trebalo da doživi, a u toku čitanja znate zasigurno da nebrojeno osoba mora da vodi upravo takav život. Zlostavljani, poniženi, u stalnom strahu.
Ne mogu rečima da iskažem koliko sam tužna bila za vreme čitanja, koliko me je kao ljudsko biće ponizilo i slomilo sve ružno što je jednoj devojčici moralo da se desi.
Ipak kraj daje nadu. Ne znamo šta će se sa Kijarom i svim ostalim likovima dalje desiti, ali znamo da je uspela da pronađe ono što joj je najpotrebnije. Imaće uvek nekoga da je u potpunosti razume, gde može da bude ogoljena i svoja, a ipak i nečija, jer niko ne treba sam bez imalo podrške da se bori sa ovim nemilosrdnim životom.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books
