Nobelova nagrada za književnost 2021. godine

Odrastajući u Zanzibaru, arhipelagu kraj obale Tanzanije, Abdulrazak Gurna nikada nije razmišljao o mogućnosti da jednog dana postane pisac. „Nije mi palo na pamet“, rekao je u jednom intervjuu. "To nije bilo nešto što ste mogli da kažete dok ste odrastali - da želite da postanete pisac. Mislio sam da će moje zvanje biti nešto korisnije - poput inženjera". Zatim, 1964. godine, nasilni ustanak primorao je Gurnu, da pobegne u Englesku, sa samo 18 godina. Očajan, siromašan, čežnjiv za domom, počeo je da zapisuje beleške o domu u svoj dnevnik, zatim duže zapise, pa priče o drugim ljudima. Ta raštrkana razmišljanja, navika pisanja radi razumevanja i dokumentovanja sopstvene dislokacije, na kraju su doveli do njegovog prvog romana, a nakon toga, još devet - dela koja istražuju trajnu traumu kolonijalizma, rata i raseljavanja njegovog naroda. „Ono što je motivisalo čitavo iskustvo pisanja za mene je ideja da se dom vrlo lako može izgubiti“, rekao je on.

Abdulrazak Gurna je u četvrtak, 7. oktobra, nagrađen Nobelovom nagradom za književnost, koja se široko smatra najprestižnijom književnom nagradom na svetu. Usred burnih spekulacija uoči ovogodišnje nagrade, nagrada za književnost prozvana je zbog nedostatka raznolikosti među njenim dobitnicima. Novinarka Greta Turfjel, koja je pisala u švedskim novinama Dagens Nyheter, primetila je da je 95 od 117 bivših nobelovaca iz Evrope ili Severne Amerike, a da su samo 16 dobitnika bile žene. "Može li se zaista tako nastaviti?" upitala je.

U svojih 10 romana, Gurna je često istraživao teme egzila, identiteta i pripadnosti. Oni uključuju priče koje se svi bave imigrantskim iskustvom u Britaniji; „Paradise“, koji je 1994. ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu, govori o dečaku u istočnoafričkoj zemlji, koja je u ožiljcima kolonijalizma; „Admiring silence“, govori o mladiću koji napušta Zanzibar i odlazi u Englesku, gde se ženi i postaje učitelj. Njegovo najnovije delo, „Afterlives“, istražuje generacijske efekte nemačkog kolonijalizma u Tanzaniji i način na koji je on podelio zajednice.

Anders Olson, predsedavajući odbora koji dodeljuje nagradu, rekao je na konferenciji za štampu u četvrtak da je Gurna „nadaleko poznat kao jedan od najistaknutijih postkolonijalnih pisaca na svetu“. Abdulrazak Gurna je „dosledno i sa velikim saosećanjem uspeo da prodre u posledice kolonijalizma u istočnoj Africi i njegove efekte na živote iseljenih i migriranih pojedinaca“, dodao je on.