Njujorško zaveštanje uz Jelenine komentare
Porazgovarali smo sa Jelenom o novom izdanju romana "Njujorško zaveštanje". Uživajte u utiscima.
„Svačiji zemaljski život - pomislila je - skup je bezbroj trenutaka. Taj je život, međutim, samo jedan trenutak u istoriji sveta i samo jedan treptaj u vasioni.“
Ne znam ništa o autorki ovog romana, ali čini mi se da jako voli istoriju i da je zaljubljenik u arhitekturu, te da oba polja dobro poznaje. Glavna junakinja romana, u sadašnjem vremenu, Katarina pretražujući prašnjave ćoškove stare prabakine škrinje pune sitnih uspomena nalazi fotografiju koju do sada nije videla i ako je nebrojeno puta prebirala po toj istoj škrinji.
Na fotografiji je porodica kod koje je njena prabaka boravila nekoliko meseci 1919. godine. Katarina zna vrlo malo o tom periodu prabakinog života. Uspomene koje je donela sa sobom su malobrojne, ne može iz njih skoro ništa saznati, ali zna da se ona vratila iz Njujorka pre planiranog vremena, što bi moralo da znači da se nešto neplanirano desilo i tako počinje svoje istraživanje.
Sa druge strane pratimo Jelisavetin boravak u Americi. Njeno oduševljenje i opise arhitekture, saobraćaja i naravno porodice kod koje je odsela.
Taman kad se naviknete da se u poglavljima naizmenično smenjuju ova dva vremenska perioda, počinju da se nižu i drugi, što počinje da razmotava umršene niti i pomaže čitaocu da poveže junake koji se pominju i pojavljuju u romanu. Dok napredujemo kroz roman ka otkrivanju porodične tajne sa početka prošlog veka autorka nas vodi kroz predivan Njujork iz tog vremena gledan kroz Jelisavetine oči. Jelisaveta voli umetnost, da analizira, otkriva simbole i njihovo značenje što je meni bilo zaista zanimljivo.
Ne znam zašto je ponela stranice i isečke iz časopisa sa drugog kontinenta, ali verujte da sam poželela da ih imam u rukama. Osim što je na tim „delovima“ novina moglo da se pročita prilično o ličnostima iz raznih političkih, poslovnih, filmskih ili pozorišnih voda reklame su bile zaista urnebesne. Roman se veoma razlikuje od žanrova koje ja inače čitam, ali mogu reći da sam uživala u Zoraninom stilu, ideji i načinu na koji je sve realizovala.
„Zureći u sliku, najednom se trgla . Učinilo joj se da su se krajevi tankih usana žene ptice izvili u jeziv osmeh. Na trenutak se stresla, ali ubrzo je došla k sebi.
Svašta -pomislila je.“
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books