(ne)srećan kraj
Maren Uthaug ne zazire od tabu tema. Porodična saga Srećan kraj tu ne predstavlja izuzetak: mračno, nesentimentalno ali i duhovito, ona sprovodi čitaoca kroz jedan od najvećih tabua našeg doba, a to je smrt.
U skladu sa slobodnim vremenom mogu da kažem da sam progutala ovaj roman. Bila sam i ostala potpuno fascinirana čudaštvom koje sam zatekla u knjizi. Malo se plašim šta ćete pomisliti o meni ukoliko počnem da vam prenosim deliće sage ove porodice pogrebnika, ali hej ja samo volim da čitam uvrnute priče, kao i vi uostalom.
Maren je sjajna pripovedačica, koja izuzetno vlada svojim tako živim likovima, pa i onim drugima isto tako. Atmosferu koju je stvorila u ovom romanu je uspela da održi do samog kraja, što uopšte ne može biti lako. Roman ima jako puno likova, proteže se kroz dug vremenski period što naravno mora da uhvati i deliće istorije, ratove, epidemije i naravno napredak nauke.
Ono najbitnije ustvari jeste kultura smrti koju je autorka raščlanila i prikazala nam je kroz postepene promene u odnosu prema posmrtnim ostacima i verovanjima.
Knjiga jeste groteskna i bizarna. Ne znam koliko bih sinonima morala da upotrebim da je opišem, ali verujte da je autorka tako dobro upakovala priču da je nemoguće u čudu se ne smejati. I kada je išla ka tome da neki od njenih likova doživi ljubav i porodičnu toplinu Maren je morala na neki svoj tako hladan i racionalan način da im napravi nepremostivu prepreku.
Likovi u ovom romanu imaju jako malo ili su potpuno bez empatije i to kulminira u svakoj narednoj generaciji. Ova priča „traje“ dugo, a Nikolas, prvi koji nosi drugačije ime od svih muških potomaka je sedma generacija u svom poslu. Nikolas takođe ima decu što znači da već imamo i osmu generaciju.Poglavlja o svim njegovim prethodnicima se prepliću i na početku svakoga se postepeno povećava grafikon porodičnog stabla.
Sreća što grafikon postoji jer bih zaista imala problema sa ovolikim brojem Kristijana, njihovim suprugama i decom koja se uvek isto zovu. Meni je već samo to bilo dovoljno ludo u knjizi.
A onda je počelo...Daću vam samo malo.
Neupokojenici, kremacija, asistirano samoubistvo, nekrofilija.Saga o porodici koja je u svakoj generaciji sve uvrnutija i to svaki put na neki sebi svojstven, potpuno drugačiji način.
Da li bi neko ovakav trebalo da nastavi lozu, da li će biti još Kristijana?
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books
