Neponovljivi neprijatelj režima

Na redu je još jedno upoznavanje, ovog puta idemo do Rusije, tačnije, Sankt Peterburga 1905. godine. Rođen pod imenom Danil Ivanovič Juvačov, ali poznatiji pod pseudonimima koje je koristio, a koji su, bili mnogobrojni. Jedan od najprepoznatljivijih je, svakako, Danil Harms.

Još u mladosti je bio problematičan, glasno se protivio režimu i dva puta je bio hapšen. Nažalost, drugi put je bilo kobno, kada je 1942. godine u pritvoru, umro od gladi. Dela je uglavnom izdavao kao samizdat i nije bio naročito popularan za života, šta više, osudili su ga za kontrarevolucionarnu delatnost u oblasti dečje književnosti.

Kako mnogi biografi tvrde, postao je deo svojih neverovatnih slučajeva koje je zapisivao i sa kojima se poistovetio. Bio je ekscentrik, prerušavao se u detektiva, tražio isključivo plavu hranu za obrok u restoranima, upoznavao je ljude predstavljajući se kao svoj stariji brat i još mnogo toga što je oblikovalo ovaj nadasve čudan život.

Lik i delo Danila Harmsa ostali su dosta neistraženi, kako je prvobitno bio uklonjen od strane vlasti, ali svakako je poslužio kao inspiracija mnogima, čak se i na našim prostorima pročulo za ovaj neverovatni splet životnih okolnosti koji je rezultirao filmom „Slučaj Harms“ Slobodana Pešića.

"Čarolija njegove proze je jedinstvena, takve priče je samo Harms mogao da piše. Priče koje su se u potpunosti opirale logici i pravopisu. Harms i niko drugi."

Ono što je zajedničko svima kada pomenete Harmsa su uglavnom asocijacije poput reči “paradoks“ i “humor“. Ukoliko ste čitali bilo šta, makar jedan Slučaj, složićete se da je to sasvim normalna reackija. Mada, ono što samo Harms može je da nas svakako ne ostavi ravnodušnima nakon čitanja. Izdvajam jedan od omiljenih citata, da samo uhvatite nit koliko nam zapravo pitanja autor (p)ostavlja u svojim apsurdnim pričama...

"I mi ponekad, padajući sa dostignutih visina, udaramo o tužnu zalogu svoje budućnosti."