Ne Makar(t) kakve knjige: POGLED IZ UTOČIŠTA, Sava Bunčić i OSTRVO MRTVIH, Aleksandar Đukanović
Piše: Violeta Ivković
Foto: Jovo Marjanović
Ako se pitate otkud dva romana u jednom prikazu, odgovor je jednostavan – dobro letovanje traži bar dve dobre knjige.
Čitajući ih, imala sam utisak da preko Pogleda iz utočišta, antiutopijske pripovesti o svetu koji proždire samog sebe, stupam na Ostrvo mrtvih, utopijski svet pojedinca koji pokušava da popravi nepopravljivo. I ma koliko se ova dela razlikovala po strukturi, stilu, pa i žanru, poput apokaliptičkog strašila upozoravaju na (nad)stvarnost u kojoj već uveliko obitavamo.
Sava Bunčić novo je ime na našoj književnoj sceni, no njegove knjige na engleskom već žive i očekujemo da će uskoro biti prevedene i čitane sa istim nestrpljenjem da se stigne do kraja kao što je to slučaj sa ’Pogledom iz utočišta’. Sava Bunčić jeste novo ime, ali samo ako govorimo o književnosti. Ovaj priznati naučnik i humanista, predavač na nekolikim univerzitetima diljem planete, ni u literarnom smislu ne posustaje u potrebi / potrazi za Svetom kakav bi mogao da bude. Ukoliko ga više uopšte bude...
Aleksandra Đukanovića, autora ’Ostrva mrtvih’, istoričara po zvanju i pisca po unutarnjem opredeljenju, sećamo se sa ovih stranicama po prekrasnoj zbirci priča ’Hladna površina’ (ako vam je za leto dve knjige malo, ’Hladnu površinu’ radosno preporučujem kao treći i nipošto poslednji izbor). Ipak, iskorak iz priča u roman daleko je od iznenađujućeg; pisac se valjano potrudio da ne izneveri naša očekivanja i predstavi nam roman ’Ostrvo mrtvih’ na sebi svojstven, upečatljiv i pitak način. Njegov fantazmagorični triler je, bez imalo snebivanja, pandan vrhunskim trilerima stvarnosne proze.
Bunčićev ’Pogled iz utočišta’ je, ukoliko insistiramo na žanru, distopija koja bi se opet dublje mogla smestiti, ne samo kod nas već i šire, u književnosti retko korišćen podžanr – Subterranean fiction. Na našem jeziku nema odgovarajućeg prevoda da je meni poznato, no ako pomenemo Danteov Pakao, neke Poove priče iz Avantura Gordona Pima i, da ne zaboravimo, Žila Verna, prostorno, a bogami i opominjuće, približićemo se ideji koju Sava Bunčić u strahotnom zamašaju nadolazeće katastrofe razvija u svom romanu.
Za razliku od ’odmaknutog’ sveta Save Bunčića – naše planete, radnja romana Aleksandra Đukanovića smeštena je pod prepoznatljive svodove beogradskog neba. U diskretnom odmaku od realnosti sve nam je blisko – od mizanscena starogradskog života udovice, naizgled fine gospođe koja godinama izdaje sobu muškarcima u koju uđu da više ne izađu i petlje života u kojima se našao glavni lik. Ali petlje su poput Esherovih, a junak romana napušten i sam, na pragu srednjih godina, na pragu te sobe i stana koji vode ka simboličkim, ali gle! i mogućim vratima raja ili pakla. Naizgled stvarnosno pripovedanje sudara se sa metaforičkim – mythos i logos izmešteni u sadašnjost kako bi definisali svet.
Svaki od ova dva romana poseduje ono što nam je dragoceno u trenucima dokolice – dinamičnu priču, uzbudljivost i neopterećujući književni jezik bez floskula. Ali istovremeno nam ostavljaju i dovoljno prostora da promislimo o vrlo ozbiljnim porukama koje nose sa sobom. Stoga čitajte, razmišljajte i nadasve uživajte! Nije li to, uostalom, namera svake dobre knjige.
https://www.makart.rs/knjige/knjiga-pogled-iz-utocista-sava-buncic-21054
https://www.makart.rs/knjige/knjiga-ostrvo-mrtvih-aleksandar-djukanovic-21046
