Nagib Mahfuz, ŠAPAT ZVEZDA

Mahfuz nam u takvom zatvorenom krugu poput veštog terzije kroji životopise od ljudskih sumnji i ugriza kajanja, od izlišnosti i nedostajanja, neispunjenih nadanja. I ono vere što za tim preostane. U ove priče lako se ulazi, u njih lako poveruju i oni koji ne veruju u sudbinu, 'izvor nebeskog dara i spoznaju skrivenog'

14.09.2019.

Piše: Violeta Ivković

Ako nećemo saznati šta nam skriva budućnost, u Šapatu zvezda saznaćemo šta nam je donela prošlost. Nagib Mahfuz u priče pretače život jednog kairskog kvarta. Osmatra i, kao u dnevničkom zapisu ili notesu, beleži zbivanja. Svakodnevna, ali i svevremena, jer premda događaji nose datume promaklog veka, svi bi oni mogli da pripadnu i sadašnjici. Čovekove sudbine, radosti malih ljudi i trenutna olakšanja usled (gle, gotovo uvek nadnaravnih) zlosrećja moćnika, sukobi uglednika sa neuglednima, tek su delići koji malu četvrt zidaju u celinu doma. A kad neimar nema druge, onda izlomi stenu, pa komade razvrstava i spaja sve dok se komadi ne užlebe i svaki kamen nađe sebi mesto. Kamen na kamenu zid, unutar zida kvart, a u kvartu 'kismeti', sudbine. Mahfuz nam u takvom zatvorenom krugu poput veštog terzije kroji životopise od ljudskih sumnji i ugriza kajanja, od izlišnosti i nedostajanja, neispunjenih nadanja. I ono vere što za tim preostane. U ove priče lako se ulazi, u njih lako poveruju i oni koji ne veruju u sudbinu, 'izvor nebeskog dara i spoznaju skrivenog'. I baš kao jedan Mahfuzov junak, možemo da zažmurimo dok se šetamo ovim piščevim kvartom kako bismo mu naslutili mirise. I da ih osećamo i pošto sklopimo stranice knjige. Mirisaće na parfem...