MLEKO, Melisa Broder
Melisa Broder je napisala sjajnu knjigu u kojoj je uspela da kroz lik Rejčel obradi zaista velike probleme današnjice koju na svojim krhkim leđima nosi ogroman broj devojaka ili uopšteno žena.
Gladne su prihvatanja od strane kolega, prijatelja, mogućih ili postojećih partnera. Neophodno je da budu mršave, najbolje je da kosti štrče na sve strane, a u isto vreme su gladne hrane. Mekane, šarene, slane, slatke, utešne.
Ipak, najviše se gladuje za ljudskim kontaktom, iskrenom emocijom i toplim zagrljajem.
Rejčelini baka i deka su bili klinički gojazne osobe. U strahu da se Rejčel u detinjstvu tako ne ugoji njena majka joj je kontrolisala svaki zalogaj i vrstu hrane koju jede.
Zabrane i samo zabrane. Ta žena jednostavno nikada nije umela da se poveže sa svojim ćerkom, da joj uputi lepu reč, da je pohvali bar i za najmanji uspeh koji je postigla. Užasno je toksična i Rejčel po predlogu psihologa pokušava da na određeno vreme prekine svaki kontakt sa njom.
Rejčel se inače u obroke kalorijski uklapa hladni jogurt samo do ivice čaše, nikako preko i bez ikakvih dodataka, sve dok se jednog dana na mestu gde ga kupuje ne pojavi Mirjam koja želi da joj za početak doda šarene mrvice, a onda svakoga dana novi preliveni specijalitet. Te kalorije je nemoguće izbrojati, Rejčel u nekoj vrsti divljenja prema Mirjam koja je sasvim drugačija od nametnutih fizičkih normi, potpuno gubi kontrolu sa svojim problemom sa ishranom.
U Mirjam vidi sve što ona jeste, a ipak nije jer joj nikada nije bilo dozvoljeno, nije imala priliku.
Zaljubljuje se u nju, ali ona i njena porodica su ortodoksni jevreji i najverovatnije će sve ono što bi poželela za njihovu budućnost ostati na nivou mašte.
Činilo mi se da Rejčel strašno puca, ma gotovo eksplodira u romanu, međutim sve to je moralo da joj se desi na svojevrsnom emocionalnom putu samozpoznaje.
Nikako ne želim da ovo zvuči kao motivaciona poruka, možda ih i vi baš ne volite kao i ja, ali na kraju krajeva ko će biti uvek tu za nas ako ne mi sami. Moramo da poznajemo sebe, najčešće da se utešimo sami, a i ko će uvek biti tu za nas ako ne upravo mi sami.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books
