Kada se zatvori poslednja stranica, Midlseks manje deluje kao roman „o interseksualnosti“, „o imigrantima“ ili „o jednoj porodici“, a više kao priča o tome koliko je neobičan splet okolnosti potreban da bi nastao jedan ljudski život.

Midlseks – porodična saga u kojoj se identitet nasleđuje, skriva i iznova otkriva

Postoje porodične priče koje počinju rođenjem glavnog junaka. Midlseks Džefrija Judžinidisa počinje mnogo ranije – pre nego što je njegov pripovedač uopšte mogao da postoji. Da bismo razumeli Kala Stefanidisa, moramo da upoznamo njegove pretke, da pređemo put od Male Azije do Detroita i da zavirimo u porodične tajne koje su decenijama putovale s jedne generacije na drugu.

Već na početku romana pripovedač kaže da je rođen dva puta. Prvi put kao Kaliopa Stefanidis, devojčica rođena u Detroitu 1960. godine, a drugi put kao Kal, tinejdžer koji sredinom sedamdesetih počinje drugačije da razume sopstveno telo i identitet. Upravo iz te perspektive Džefri Judžinidis razvija priču koja je istovremeno intimna ispovest, roman o odrastanju, velika porodična saga i hronika jednog dela američkog 20. veka. Zvanični opis Pulicerove nagrade upravo Kalino sazrevanje povezuje sa mnogo širom pričom koja vodi unazad, preko Detroita, prohibicije i rasnih nemira 1967, sve do Smirne 1922. godine.

Jedna porodična tajna, tri generacije

Jedna od najvećih vrednosti Midlseksa jeste to što Judžinidis ne pokušava da ispriča samo Kalovu priču. Da je ostao isključivo u okvirima romana o otkrivanju interseksualnosti, ovo bi bilo sasvim drugačije delo. Umesto toga, pred čitaocem se postepeno otvara čitavo porodično stablo Stefanidisovih.

Putovanje počinje u Maloj Aziji, u svetu Kalovih predaka, a zatim prelazi preko Atlantika i nastavlja se u Americi. Smirna 1922. godine i bekstvo Kalovih predaka nisu tek istorijska kulisa: upravo odatle počinje lanac događaja čije će posledice postati potpuno vidljive tek nekoliko decenija kasnije. Pulitzerov prikaz romana potvrđuje upravo ovu istorijsku putanju – od Smirne do Detroita, kroz prohibiciju, razvoj Motor Cityja i rasne nemire 1967. godine.

Zato je Midlseks u velikoj meri i roman o nasleđu. Ne samo genetskom. Nasleđujemo porodične priče i ćutanja, navike, strahove, očekivanja, način na koji govorimo o prošlosti – ali i ono o čemu porodica odluči da ne govori.

Upravo tu roman postaje posebno zanimljiv. Čitajući ga, lako je početi sa pitanjem šta je Kal nasledio, a završiti sa mnogo širim pitanjem: koliko bilo ko od nas zaista počinje samo od sebe?

Od Smirne do Detroita

Judžinidis porodičnu istoriju Stefanidisovih postavlja naspram velikih događaja 20. veka, ali istorija u romanu uglavnom ne deluje kao lekcija koju pisac pokušava da održi čitaocu. Ona ulazi u živote junaka – menja mesto na kojem žive, način na koji zarađuju, njihove odnose, strahove i mogućnosti.

Dolazak grčkih doseljenika u Sjedinjene Države otvara temu imigrantskog iskustva i pokušaja da se istovremeno sačuva poreklo i postane deo novog sveta. Detroit je za takvu priču gotovo idealan grad: simbol industrijskog uspona Amerike, ali i mesto dubokih društvenih, klasnih i rasnih podela.

I sam Judžinidis rođen je u Detroitu, a njegovo porodično poreklo uključuje grčke pretke koji su emigrirali iz Male Azije. To ne znači da Midlseks treba čitati kao autobiografiju, ali pomaže da se razume koliko su geografija, migracije i pitanje pripadnosti duboko prisutni u njegovom književnom svetu.

Porodica Stefanidis pokušava da postane američka, a da pritom ne prestane da bude ono što je bila. Sledeća generacija već pripada Americi na drugačiji način. A onda dolazi Kal, čiji identitet dodatno komplikuje svaku jednostavnu podelu na staro i novo, svoje i tuđe, nasleđeno i izabrano.

Kal između onoga što je zadato i onoga što tek treba otkriti

U srcu romana ipak je Kal.

Njegovo odrastanje menja način na koji posmatramo sve što smo prethodno pročitali. Porodična istorija koja je možda u početku delovala kao velika, razgranata saga postepeno dobija veoma konkretan smisao: prošlost porodice Stefanidis živi u telu njenog potomka.

Kal je interseksualna osoba, a Judžinidis njegovu priču povezuje sa genetikom, seksualnošću, rodnim identitetom, porodičnim očekivanjima i potrebom čoveka da sam razume ko je. Savremeni izdavački opis romana takođe ga određuje kao interseksualni, međugeneracijski ep o imigrantskom životu u Americi 20. veka.

Ali možda je najvažnije što Kal nije sveden samo na jednu karakteristiku.

On je dete svojih roditelja i unuk svojih baka i deka. Zaljubljuje se, stidi se, posmatra druge, pokušava da razume sebe, pravi pogrešne zaključke i menja ih. Njegova priča jeste priča o interseksualnosti, ali je istovremeno mnogo šira priča o sazrevanju.

Zbog toga Midlseks funkcioniše i kao veoma neobičan bildungsroman – roman o odrastanju. Samo što ovde odrastanje nije pravolinijski put od detinjstva prema odraslom dobu. Ono podrazumeva vraćanje unazad, preispitivanje svega što je junaku rečeno o njemu samom i pokušaj da se od tuđih definicija dođe do sopstvenog identiteta.

Šta zapravo određuje ko smo?

Genetika je jedan od najvažnijih motiva romana, ali Midlseks nije knjiga koja čoveka svodi na biologiju.

Naprotiv.

Čitav roman kao da se kreće između nekoliko mogućih odgovora. Tu je telo. Tu su geni. Tu je porodica. Tu je društvo sa svojim očekivanjima o tome kako bi devojčica ili dečak trebalo da izgledaju, ponašaju se i osećaju. Tu su ljubav i seksualnost. I konačno, tu je pojedinac koji pokušava da pronađe prostor za sopstvenu odluku.

Judžinidis ne pojednostavljuje taj sukob.

Možda baš zbog toga Kal ostaje u sećanju kao osoba, a ne kao književna ilustracija određene teme.

Dok čitamo njegovu priču, pitanje više nije samo „ko je Kal?“. Mnogo zanimljivije postaje pitanje kako bilo ko od nas dolazi do odgovora na ono naizgled jednostavno „ko sam ja?“.

Ozbiljne teme, ali roman koji nije sumoran

Na osnovu tema moglo bi se očekivati da je Midlseks izrazito težak roman. Međutim, Judžinidis često koristi humor, ironiju i živ pripovedački ritam. Akademski pregled njegovog stvaralaštva upravo ističe njegovu sklonost ironičnom, komičnom i satiričnom tonu, dok Midlseks opisuje kao svojevrsni komični ep koji porodičnu istoriju povezuje sa psihološki realističnom pričom interseksualnog protagoniste.

To je važno jer knjiga obuhvata mnogo toga: migracije, rat, porodične tajne, seksualnost, rasne sukobe, društvene promene, brakove, odrastanje i smrt.

A ipak ne ostavlja utisak kataloga velikih tema.

Njena snaga je upravo u tome što se velike stvari stalno vraćaju malim, privatnim životima.

Istorija je ogromna dok je posmatramo u udžbeniku. U Midlseksu ona postaje nešto sasvim drugo: razlog zbog kojeg je jedna porodica završila baš u određenom gradu, u određenoj kući, sa određenim tajnama – i zbog kojeg je nekoliko decenija kasnije rođeno jedno dete.

Kuća zvana Midlseks

I sam naslov dobija dodatna značenja tokom čitanja.

Midlseks nije samo ime koje dobro zvuči na koricama romana. U knjizi je to i modernistička porodična kuća u kojoj Stefanidisovi žive, ali simbolika tog naziva prirodno prevazilazi adresu. „Middle“ – između. „Sex“ – pol. Već u naslovu postoji prostor između jasno razgraničenih kategorija.

A upravo u takvim međuprostorima živi veliki deo ovog romana.

Između Grčke i Amerike. Između prošlosti i sadašnjosti. Između porodičnog nasleđa i individualnog izbora. Između načina na koji nas vide drugi i načina na koji razumemo sebe.

Čak se i pripovedanje kreće između vremena: odrasli Kal zna ono što dete Kaliopa još ne može da zna. Zbog toga čitalac istovremeno prati život dok se događa i sluša nekoga ko taj život godinama kasnije pokušava da sastavi u smislenu celinu.

Džefri Judžinidis pre i posle Midlseksa

Midlseks je drugi roman Džefrija Judžinidisa. Pre njega objavio je The Virgin Suicides 1993. godine, roman o pet sestara Lisbon i grupi dečaka koja godinama kasnije pokušava da razume njihovu sudbinu. Roman je 1999. ekranizovala Sofija Kopola.

Nakon Midlseksa, objavljenog 2002, usledio je roman The Marriage Plot 2011. godine, a 2017. zbirka priča Fresh Complaint. Bibliografski pregled njegovog stvaralaštva potvrđuje upravo ovaj niz glavnih proznih knjiga: The Virgin Suicides, Middlesex, The Marriage Plot i Fresh Complaint.

Zanimljivo je da se kroz te knjige, uprkos veoma različitim pričama i pripovedačkim postupcima, ponavljaju pitanja odrastanja, želje, porodice, ljubavi i načina na koji čovek gradi predstavu o sebi i drugima. Stručna literatura pritom primećuje da Judžinidis nije jednostavno ponavljao isti književni model, već je od knjige do knjige menjao stil i strukturu pripovedanja.

Pulicer koji nije slučajno završio uz naslov Midlseks

Roman Midlseks objavljen je 2002. godine, a naredne godine Džefri Judžinidis dobio je za njega Pulicerovu nagradu za fikciju.

Nagrada je važan podatak, ali nije najzanimljiviji razlog za čitanje knjige.

Mnogo više govori činjenica da roman uspeva da objedini ono što se teško spaja: istorijski zamah velike porodične sage i veoma intimnu priču jednog čoveka. Može se čitati zbog Stefanidisovih, zbog Detroita, zbog priče o američkim doseljenicima ili zbog Kala. Najverovatnije će se, međutim, sve te linije do kraja toliko isprepletati da ih više neće biti moguće sasvim razdvojiti.

I možda upravo zato, kada se zatvori poslednja stranica, Midlseks manje deluje kao roman „o interseksualnosti“, „o imigrantima“ ili „o jednoj porodici“, a više kao priča o tome koliko je neobičan splet okolnosti potreban da bi nastao jedan ljudski život.

Kome bi se Midlseks mogao dopasti?

Midlseks – Džefri Judžinidis mogao bi posebno da privuče čitaoce koji vole višegeneracijske porodične sage, savremenu američku književnost, istorijske i imigrantske romane i velike priče u kojima se privatni život prepliće sa društvenim promenama. Knjiga će verovatno biti zanimljiva i onima koji traže romane o identitetu, odrastanju, poreklu, genetici, seksualnosti, porodičnim tajnama i pripadanju.

Ali pre svega, ovo je roman za čitaoce koji vole kada knjiga postavi jednostavno pitanje, a zatim potroši stotine stranica pokazujući koliko je odgovor složen.

U slučaju Midlseksa, to pitanje glasi: šta je sve moralo da se dogodi da bismo postali ono što jesmo?