Meri Bird, SPQR: ISTORIJA STAROG RIMA
Počevši od najstarijih naselja starog Rima, autorka svoju knjigu završava trenutkom u kojem je car Karakala dodelio rimsko državljanstvo svim svojim podanicima i kojim se, kako ona tvrdi, priroda rimskog sveta nepovratno promenila. Međutim, ova knjiga nije jednostavan izveštaj o tome šta se i kada dogodilo, o političkim liderima i detaljima bitaka. Autorka oživljava Rim i čitaoce uvodi u um istoričara, zaključujući i razmišljajući o tome šta pojedini dokazi znače, ukazujući na pristrasnost različitih izveštaja, ali i isticanju nedavnih dokaza, pokazujući time da još uvek ima mnogo toga što se može otkriti o drevnom svetu.
Birdova svoj izveštaj ne započinje sa ranim naseljavanjem Rima i sa malo dokaza o tome, već 63. godine pre Hrista, sa onim što naziva „najfinijim časom“ Cicerona. Taj trenutak je postavljen u samo srce Rimske republike kao politički sukob koji predstavlja ono što najviše fascinira kod Rimljana.
Autorka u knjizi ukazuje da, iako od Rimljana možda ne možemo mnogo toga naučiti, opasnost od ne bavljenja njihovom istorijom može biti velika greška. Pored toga, ona tvrdi i da je od vitalnog značaja razumevanje njihovog porekla.
U petom poglavlju Birdova ispituje uspeh Rimske republike u nastajanju kroz oči Polibija, grčkog taoca dovedenog u Rim 168. godine p.n.e. i možda jednog od prvih političkih antropologa na svetu. On pažljivo analizira šta je to što Rimljane čini toliko uspešnim i kako se to prenosi u njihovu kulturu. Podržavani velikim rezervama građanskih i savezničkih snaga, zajedno sa stabilnom političkom strukturom, u to vreme se rimska vojna mašinerija činila gotovo nezaustavljivom, a ratni dobici su Rim učinili najbogatijom državom u svetu. Zapravo, 167. godine pre nove ere porezi su ukinuti, osim nekoliko nameta. Vojne pobede građene su na kulturi koja je podsticala mlade Rimljane da oponašaju svoje pretke. Podsticano je takmičenje i ambicije među rimskim elitnim društvom, čime je stvaran nagon za daljim osvajanjem i daljim dobicima.
U desetom poglavlju autorka govori o četrnaest careva, od Tiberija do Komoda, koji su vladali stabilnom i uglavnom sličnom strukturom carske moći. Svi su oni sledili presedan cara Augusta, prvog cara, u merenju uspeha: kroz izgradnju grandioznih dela, razmetanjem velikodušnošću prema ljudima i pokazujući vojne podvige. To je bio standard po kome su vrednovani. Na primer, Koloseum je kombinovao ova tri aspekta u vreme cara Vespazijana. Bio je to veliki građevinski poduhvat, proslava pobede nad jevrejskim pobunjenicima i očigledan znak blagostanja za rimski narod.
Kroz svoja poglavlja o društvenoj istoriji, proučavanju pojedinaca i zapažanjima rimske kulture, Meri Bird otvara prozor u društvo koje već odavno ne postoji, ali sa zapanjujućim sličnostima današnjem društvu. Zbog svega toga, knjiga SPQR: Istorija starog Rima je za svaku preporuku svima onima koji žele da imaju jednu sveobuhvatniju sliku istorije i politike starog Rima.
