Marike Lukas Rejnefeld, TESKOBA VEČERI
Priču nam pripoveda desetogodišnja Jas Milder, ćerka pobožnih roditelja koji žive mirno, baveći se poljoprivredom. Sve se menja posle kobnog dana neposredno pre Božića kada najstariji brat od četvoro dece nastrada na klizanju.
Porodica počinje da se raspada u vrtlogu tuge, a sve to čitalac doživljava očima male Jas koja opisuje ponašanje svojih roditelja, poput majke koja prestaje da jede i oca koji se pretvara u umornog starca. Da stvar bude još strašnija, čak i krave koje ova porodica gaji i voli, dobijaju zaraznu bolest zbog koji su oni prinuđeni da ih sve pobiju. Slike koje opisuju ovu, kao i sve druge situacije u knjizi, krajnje su teške za podneti, pune živopisnih, ali brutalnih opisa.
Jas i njena dva preostala brata i sestra ostaju prepušteni sami sebi noseći se sa tugom na svoj način, zapravo bežeći od nje na svakakve načine, pa i one koji prelaze granice pristojnosti i dobrog vaspitanja koje su dobili. Njihova potreba da izađu iz svih poznatih okvira dovešće ih i do toga da postanu žrtve, ali i počinioci krajnje surovog ponašanja. Bežeći iz mraka, oni naivno upadaju u još mračniji lavirint.
Vaspitani po strogim pravilima kruto pobožnih roditelja koji su ih učili da je sve telesno sramno i grešno, ova deca čiji roditelji više nisu u stanju da se bave njima, razbijaju sve telesne granice, a opisi takvih scena su krajnje mučni za čitanje u svojoj ogoljenoj brutalnosti. Osim toga, svako od njih prolazi kroz svoje lično ispoljavanje patnje. Tako Jas odbija da skine svoj crveni kaput i dobija hroničan zatvor, dok jedan od njene braće opsesivno udara glavom o krevet i počinje da ubija životinje.
Rejnefeld se ni najmanje ne uzdržava od opisa svake vrste nasilja, upravo se trudeći da probudi nelagodna sećanja na predpubertetska istraživanja seksualnosti i smrtnosti.
Na kraju, moramo reći da je roman Teskoba večeri svakako izazov koji će na čitaoce neosporno ostaviti jak utisak, a koji obavezno treba pročitati.
