Maks Tegmark, ŽIVOT 3.0
Veštačka inteligencija verovatno će biti osnovni uzrok promena u 21. veku. Sigurno je da se te promene već sada mogu videti, ali jasno je da će se ekonomija, kultura, politika, pa čak i naša vlastita tela i umovi tek transformisati na, još uvek, teško zamislive načine.
Tehnologijom naravno upravlja čovek. U 20. veku korišćenje struje, vozova i radija bili su najpre u svrhe nacističke i komunističke diktature, a kasnije za podsticanje liberalnih demokratija i slobodnog tržišta. Sada, u 21. veku, odlučivanje o najnovijim tehnologijama takođe je u rukama onih koji su na samom vrhu i od njihovih odluka zavisiće budućnost čovečanstva. Kada nauka postane stvar politike, naučno neznanje postaje recept za političku katastrofu.
Tegmark smatra da „stvarni rizik veštačke iteligencije nije zlo, već kompetencija. Superinteligentna veštačka inteligencija će biti izuzetno dobra u ostvarivanju svojih ciljeva, a ako ti ciljevi nisu usklađeni sa našim, onda imamo problem.“
Kada govori o opsednutosti i strahu od robota, autor nas podseća da sistemi nadzora preko kojih se ljudi stalno prate i koji koriste algoritme Big data za analizu njihovog ponašanja i ličnosti, mogu uništiti našu privatnost, individualnost i naše demokratske institucije bez potrebe za robotima kakve zamišljamo iz Terminatora.
Veštačka inteligencija će biti od presudnog značaja upravo zbog mogućnosti hakovanja ljudskog organizma. Mnogo pre pojave superinteligentnih računara, naše društvo će biti potpuno transformisano ovim hakovanjem, tako da će naša osećanja, odluke i želje biti raspoložive za manipulaciju od strane veštačke inteligencije. Jednom kada nas algoritam bude poznaovao bolje nego što sami sebe znamo, postoji realan strah da više nećemo upravljati svojim emocijama.
Dok su filozofi strpljivi ljudi, inženjeri su upravo opozit njima, a naročito investitori, tako da ne ostaje vremena i mesta za rasprave o etici.
Tokom 4 milijarde godina život na Zemlji se razvijao po zakonima prirodne selekcije i organske hemije. Sada će se nauka približiti eri ne-organskog života, a takav život može imati duboki uticaj u daljim milenijumima i daleko od naše planete.
Na kraju, jasno je da će odluke o budućnosti donositi političari koji šire strah od terorizma, akcionari zabrinuti zbog kvartalnih prihoda i marketinški stručnjaci koji pokušavaju da maksimizuju korisničko iskustvo.
