Makartove HOT TOP liste, Vol 3

Nova izdanja, klasici koji ne blede i remek-dela koja su pronašla put i do velikog ekrana – Makartove top liste ovog meseca nude pravu literarnu gozbu.

Od Barnsovih eseja i Bastašićkinog intimnog dnevnika, preko filozofskih provokacija Slavoja Žižeka i sećanja Pavla Radića, pa sve do Akutagavinog pripovedačkog majstorstva i Jelinekine hrabre proze – izbor je raznolik i snažan. Na drugoj listi okupljeni su romani Kazua Išigura, pisca koji na jedinstven način spaja sećanje, nostalgiju i etička pitanja savremenog čoveka. Treća lista vodi u svet velikih književnih dela koja su inspirisala filmove – od Tarkovskog i Kurosave do Altmanovih i Verhovenovih ekranizacija, potvrđujući da moćne priče ne poznaju granice između stranica i filmskog platna.

Novo

1. Promeniti mišljenje - Džulijan Barns

Nevelika po obimu, knjiga eseja Promeni mišljenje, pokazuje svu veličinu jednog od najosobenijih i najpromišljenijih ljudi današnjice – Džulijana Barnsa. Još od Ekove knjige „Iz miniimalnog dnevnika“, nije objavljena duhovitija studija iz svakodnevnog života, vanrednog literarnog kvaliteta. Jedva čekamo „poslednji“ Barnsov roman, najavljen za početak sledeće godine.

2. Crveni kofer - Lana Bastašić

„Crveni kofer je dnevnik u kojem Lana Bastašić opisuje nekoliko mjeseci provedenih u Zürichu u toku 2021. godine. Ali između korica ove knjige stao je cijeli jedan život. Iskustvo smrti i iskustvo ljubavi ovdje se pojavljuju istovremeno. Ova knjiga velike snage i ljepote, pisana je sa strašću osobe koja posvećeno živi u književnosti.“ - Semezdin Mehmedinović

3. Sreća se više ne smeši – Slavoj Žižek

Za jedne je jedan od najumnijih filozofa današnjice, za druge je samo „crveni klovn“, kakogod, Slavoj Žižek nikog ne ostavlja ravnodušnim. Stoga, bilo da piše o ratovima u Gazi i Ukrajini, protestima u Srbiji ili o Asanžu, njegovi stavovi nikad nisu jednoznačni, često su i paradoksalni, ali vode čitaoce ka dubljoj spoznaji pravde i slobode u svetu koji gubi veru u istinu.

4. Proročanstvo iz Simplon ekspresa – Pavle Radić

„ Ovo je subjektivni doživljaj posttitovskog kolapsa i nestanka bivše države, samo jedno od milion traumatičnih doživljaja građana, bez pretenzije da bude smatrano neupitnom istinom. Svako ko je preživeo smrt SFRJ, na svoj način je doživeo to traumatično vreme.“ – Pavle Radić

5. Život jedne budale – Rjunosuke Akutagava

Ako su velikani ruskog XIX veka „izašli iz Gogoljevog šinjela“, onda su Mišima, Kavabata i Oe „izašli iz Akutagavinog kimona“. Život jedne budale je dokaz da Akutagavinu prozu ne čine samo Rašomon, U čestaru i Pakao. Uživajte dok budete čitali Grumen zemlje, izvrsni naturalistički prikaz života Japanaca na selu i potpuno opozitnu, za to vreme avangardnu, Vitu Sexualis.

5+ Pijanistkinja – Elfride Jelinek

„Ako neko ima sudbinu, onda je to muškarac, ako neko dobije sudbinu, onda je to žena.“ – Elfride Jelinek. Hrabro, remek-delo evropske književnosti, napisano pre više od četrdeset godina, krunisalo je Elfride Jelinek Nobelovom nagradom, zasluženo. Kruta profesorka klavira, Erika Kohut, upušta se u zabranjenu ljubavnu vezu sa svojim studentom i to poprilično perverznu. Haneke je dosta dobra preneo na film boleštinu, a teško je zamisliti bilo koga drugog, osim fenomenalne Izabel Iper u glavnoj ulozi.

Evergrin – Išiguro

1. Ostaci dana

Sećate se, ako ste zapamtili ima glavnog junaka, knjiga je dobra. Svako ko je pročitao Ostatke dana, zapamtio je prezime glavnog junaka, kako ga svi oslovljavaju – Stivens. Marko Srdanović je tri puta pročitao Išigurovo remek-delo i tri puta plakao kao kiša. Nevezano od toga što je Marko plačip..., ovo je roman koji je ustoličio Kazua Išigura na mesto u svetskoj književnosti, sa koga od tada ne silazi.

2. Ne daj mi nikada da odem

Iako izgleda kao klasični distopijski roman, Ne daj mi nikada da odem, za razliku od ostalih dela ovog žanra, ne pripoveda o društvu nego o pojedincima, troje klonova koje uzagajaju na farmi, da bi postali donori organa. U stvari, roman je o ljubavi i sećanju. Možete ga čitati i kao horor, jer je u pitanju klasični primer priče koja je užasavajuća, upravo zato što narator ne misli da jeste.

3. Slikar prolaznog sveta

Jedini Išigurov roman čija je celokupna radnja smeštena u Japan, a da su i svi likovi Japanci, jer on i jeste pre svega britanski pisac. Jedan od njegovih najboljih romana, sa glavnim junakom koji svesno, nezadrživo srlja u ličnu propast zarad sopstvenih načela.

4. Neutešni

Premda je kod Išigura čvrsta priča gotovo uvek nosilac romana, Neutešni (čini se da je prethodni prevod naslova Bez utehe, bio adekvatniji), predstavljaju izuzetak. Ali kakav! Čudo od knjige, koje se može nazvati Čarobnim bregom za novi milenijum.

5. Nokturna

Pet priča koje mogu biti duhovite ali i tužne sa zajedničkom poveznicom, muzikom. Pisane superiornim „išigurovskim“ stilom, pokazuju da je autor majstor i kratke forme.

5+Kad smo bili siročad

Roman koji sam autor najmanje voli „od sve svoje dece“. Nepravedni otac. Spoljni okvir je naizgled žanrovski, krimi zaplet, ali sa književnim obrtima i složenim likovima. Majstorska kombinacija istorije i fikcije.

Knjižari preporučuju: Velike knjige - Veliki filmovi

1. Solaris – Stanislav Lem

Lemov filozofski roman svakako je jedna je od najvećih naučnofantastičnih knjiga svih vremena. Solaris proučava ljudska ograničenja i nemogućnost poznate nauke da uspostavi kontakt sa superiornom vanzemaljskom inteligencijom. Idealna fabula da je Tarkovski ekranizuje na svoj osobeni mistično-religiozni način.

2. Rašomon – Rjunosuke Akutagava

Ako bez Akutagave ne bi bilo Rašomona, bez Kurosave ne bi bilo rašomonijade, kovanice koja je ušla u sve svetske jezike (različite perspektive i viđenja istog događaja). Kurosavina ekranizacija dve Akutagavine priče (U čestaru i Rašomon), ponovo je otkrila čudesni svet japanske umetnosti zapadnoj publici.

3. Odakle zovem – Rejmond Karver

Godinu dana pre nego što će Taranatino postati planetarno poznat sa Petparačkim pričama, Altman je razbio filmski narativ, ekranizacijom devet Karverovih priča i jedne pesme, pod nazivom - Kratki rezovi. Karver, majstor kratkih priča iz svakodnevnog života malih ljudi, u kojima nema tačke na kraju, a sve je jasno, važio je za autora koga je nemoguće adaptirati na film. E, Altman je nemoguće učinio briljantnim.

4. Talentovani mister Ripli – Patriša Hajsmit

Patriša Hajsmit je feminizam i lezbejstvo uvila u finu oblandu krimi zapleta i latentnog homoseksualizma svog glavnog junaka, Riplija. Za razliku od kasnijih bledih holivudskih ekranizacija, Rene Kleman je snimio fenomenalan film sa mladim, neodoljivim Alenom Delonom u naslovnoj ulozi.

5. Tursko voće – Jan Volkers

Tursko voće (iliti Ratluk), jedan je od najvećih holandskih bestselera XX veka i famozna priča o nekonvencionalnoj „ukletoj ljubavi“ dvoje mladih koje uništava bolest (šizofrenija). Kultna knjiga onih koji su stasavali 70-ih, baš kao što je Beti Blu bile za generaciju 80-ih. Filmska ekranizacija je lansirala reditelja (Pol Verhoven) i glavnog lumca (Rutger Hauer) među holivudske zvezde.

5+ Piknik pored puta – Arkadij i Boris Strugacki

Sa Tarkovskim smo počeli, sa Tarkovskim završavamo top listu. Njegov Stalker ima mesto u svakoj ozbiljnijoj filmskoj antologiji, ali ga ne bi bilo da se nije udružio literarni dar i naučno obrazovanje dva brata – Arkadija i Borisa Strugackog. Piknik pored puta je moćna alegorija o ljudskoj težnji za znanjem ali i žudnji za onim van našeg domašaja. Roman nije samo remek-delo naučne fantastike, već nosi u sebi i metafizičku notu, koja je i privukla Andreja Tarkovskog.