LSD za mamu – istorija psihodelika između nauke, politike i moći

Oler svoju priču započinje u Berlinu 1945. godine, u ruševinama Trećeg rajha, ali ono što ga zanima nisu samo vojni porazi i politički kraj nacističke Nemačke. Njegov fokus je znanje koje preživljava pad režima: istraživanja psihoaktivnih supstanci, eksperimenti nad ljudima i ideja da se ljudska svest može kontrolisati, lomiti ili preoblikovati hemijskim putem.

Čitanje knjige LSD za mamu: nacistička Nemačka, CIA i početak ere upotrebe psihodeličnih droga Normana Olera ostavlja neobičan utisak: osećaj da se ne nalazimo pred knjigom o drogama, već pred studijom o tome kako se znanje proizvodi, kontroliše i zloupotrebljava. I to ne na marginama istorije, već u njenom samom središtu — u laboratorijama, vojnim kancelarijama i političkim strategijama dvadesetog veka.

Oler svoju priču započinje u Berlinu 1945. godine, u ruševinama Trećeg rajha, ali ono što ga zanima nisu samo vojni porazi i politički kraj nacističke Nemačke. Njegov fokus je znanje koje preživljava pad režima: istraživanja psihoaktivnih supstanci, eksperimenti nad ljudima i ideja da se ljudska svest može kontrolisati, lomiti ili preoblikovati hemijskim putem. U tom smislu, LSD za mamu se čita kao produžetak istorije, a ne kao njen epilog.

Jedna od najpotresnijih linija ove knjige jeste kontinuitet. Oler uverljivo pokazuje da hladnoratovski projekti Sjedinjenih Američkih Država, naročito zloglasni program MKUltra, nisu nastali u vakuumu. Naprotiv, oni su se oslanjali na znanja i metodologije razvijene u nacističkoj Nemačkoj, uključujući rane eksperimente sa meskalinom i LSD-jem, koji su u početku zamišljeni kao „serumi istine“ i alati za ispitivanje, manipulaciju i slamanje subjekta. Čitajući te stranice, teško je pobeći utisku da granice između nauke i nasilja ovde gotovo da ne postoje.

Posebnu težinu knjizi daje način na koji Norman Oler spaja arhivsku građu sa širim kulturnim kontekstom. Priča o Albertu Hofmanu i otkriću LSD-ja u laboratorijama Sandoza ne ostaje zatvorena u svetu farmacije, već se širi prema kontrakulturi šezdesetih, Haks­lijevim esejima, Lenonovoj muzici i kolektivnom snu o oslobađanju svesti. Ali taj san, kako Oler pokazuje, nastaje paralelno sa represijom — sa Harijem Anslingerom i američkim „ratom protiv droga“, koji nije bio samo moralna kampanja, već i politički projekat kontrole.

Ne možemo da se otmemo utisku da je jedan od najvažnijih slojeva knjige LSD za mamu upravo onaj koji se tiče propuštenih mogućnosti. Oler ne romantizuje psihodelike, ali jasno ukazuje na to kako su rigidne prohibicione politike decenijama usporavale ili potpuno zaustavljale istraživanja potencijalne terapijske primene ovih supstanci — u lečenju depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja, Alchajmerove bolesti i drugih teških stanja. Time knjiga tiho, ali uporno postavlja pitanje: šta bi se dogodilo da strah i ideologija nisu imali prednost nad naukom?

Poručite ovu knjigu odmah OVDE u našoj online knjižari.
Porudžbinu možete napraviti i pozivom na broj 060 050 1567.
Očekujte našu brzu isporuku.

Po svom karakteru, LSD za mamu: nacistička Nemačka, CIA i početak ere upotrebe psihodeličnih droga pripada istorijskoj publicistici i istraživačkoj nefikciji, ali se ne zaustavlja na pukom iznošenju činjenica. To je knjiga o odnosu moći i znanja, o tome kako se naučna otkrića sele iz jednog političkog sistema u drugi, menjajući zastave, ali ne i logiku kontrole. Čita se sporije nego što se očekuje od teme koja deluje senzacionalno, ali upravo u toj sporosti leži njena snaga.

Na kraju, ostaje utisak da Norman Oler nije napisao knjigu o LSD-ju, već o dvadesetom veku — njegovim strahovima, ambicijama i iluzijama. LSD za mamu je podsetnik da istorija psihoaktivnih supstanci nije marginalna epizoda, već deo šire priče o tome kako društva odlučuju šta je dozvoljeno da mislimo, osećamo i istražujemo.