Loren Grof, FLORIDA
U svim ovim pričama dominantna tema je strah. Junaci se susreću sa različitim opasnostima koje vrebaju iz prirodnog okruženja – tu su aligatori, zmije, panteri, psi lutalice koji napadaju, uragan. Pored toga, opasnost predstavljaju i pljačkaši i silovatelji. Međutim, ono što predstavlja najveću pretnju ne dolazi od spolja, već nas suočava sa unutrašnjom ljudskom prirodom.
Autorka najviše piše o porodici i ženama, uglavnom majkama. Njeni likovi, suočeni sa brojnim nevoljama, ipak nalaze snage da se nose sa njima i da prevaziđu svoje slabosti i strahove.
Uprkos svom realizmu, ove priče se čitaju kao moderni mitovi, prožeti biblijskim aluzijama, sa prikazima zmija i drugih čudovišta.
Tako, u jednoj od priča, glavni lik je usamljeni dečak koji živi na samoj ivici močvare sa nezainteresovanim i hladnim ocem, opsedutim zmijama i uplašenom majkom. Kada otac ode u rat, ona ubija sve zmije i seli se sa sinom daleko od močvare, a zet joj pomaže da otvori knjižaru. Dečak je srećan i uživa dok mu majka čita Šekspira, Rilkea i Nerudu. Ipak, posle četiri godine, otac se vraća iz rata i odvodi ih nazad u močvaru, gde oni ostaju da žive, preživljavajući teskobu takvog života evociranjem uspomena na lepe dane. Dečak odrasta pokušavajući da u sebi stvori neki lepši svet.
Glavna junakinja druge priče je majka dva dečaka kojima je potpuno posvećena. Kada ostane sama sa njima u sred oluje, ona pada dok pokušava da zameni sijalicu i dobija potres mozga. Dečaci je dozivaju, ali ih ona neko vreme ne prepoznaje, a kada konačno shvati ko su i šta se desilo, brine se da neće moći da se stara o njima. Ipak, iako uplašena, ona uspeva da prevlada situaciju svojom domišljatošću i odlučnošću.
Sve priče su uzbudljive, napisane bogatim jezikom, a likovi, iako bezimeni, tako stvarno prikazani da ih možemo videti pred sobom. Pored toga, oni u sebi nose jednu jačinu, upornost i optimizam kojima pobeđuju tragične okolnosti sa kojima su suočeni.
