Ljubav je lepa i kad se čita

Februar je mesec ljubavi, tome su nas naučile Holmarkove čestitke. Pa iako ljubav treba da se slavi cele godine, i mi smo se, priznajemo, priklonili trendu. Zato vam preporučujemo nekoliko ljubavnih priča o neobičnim parovima za čitanje tokom februara, a možda i kao poklon za Dan zaljubljenih. Knjiga je svakako bolji poklon od čokolade: duže traje, još duže se pamti i ne goji.

1. Gordost i predrasuda, Džejn Ostin

Počećemo predlogom klasika koji svaki ljubitelj ljubavnih romana prosto mora da pročita. Džejn Ostin je jedna od najpoznatijih engleskih književnica a njeni romani ne zastarevaju ni danas, nakon dva veka od nastajanja. Najpoznatiji je svakako roman ,,Gordost i predrasuda”, priča o Elizabet Benet i gospodinu Darsiju, dvoje mladih ljudi koji, na prvi pogled, nikako ne mogu činiti skladan par. Akcenat romana je stavljen na emotivni razvoj glavne junakinje i njeno uviđanje koliko predrasude i lakomisleno rasuđivanje mogu biti štetni i opasni. Prema ovoj knjizi snimljen je veliki broj filmskih i TV adaptacija, gospodin Darsi drži visoko mesto među najpoželjnijim fiktivnim junacima, pa ako već niste, obavezno pročitajte ovaj roman i uverite se zbog čega se Džejn Ostin razlikuje od drugih književnica te epohe i zbog čega je ,,Gordost i predrasuda” jedan od najboljih ljubavnih romana ikada napisanih.

2. Frajer sa susednog groba i Porodični kavez, Katarina Mazeti

Nastavljamo sa parovima koji na prvi pogled deluju nespojivo (i potvrđuju tezu da se suprotnosti privlače), ali se selimo u 20. vek u Švedsku. Romani Katarine Mazeti na duhovit način pretresaju muško-ženske odnose i (baš kao i Džejn Ostin) preispituju problem predrasuda koje svako od nas gaji, hteo to ili ne. Ljubavni par na tapetu čine Dezire i Ben koji se slučajno upoznaju na groblju. Dezire je prava moderna, emancipovana devojka iz grada. Ben je farmer odgajan u tradicionalnoj, patrijarhalnoj porodici. Iz ovog nezamislivog spoja dvoje ljudi koji imaju sasvim drugačije poglede na svet i prilično drugačiji sistem vrednosti, nastaće ljubavna priča koju ćete dugo pamtiti. Autorka provocira čitaoce da razmisle o nekoliko važnih pitanja, među kojima je i ono o kojem nerado razmišljamo: koliko je ljubav zaista važan deo naših života i čega smo spremni da se odreknemo zarad savršene ljubavne priče.

3. Nađi me, Andre Asiman

Možda ste tip osobe koji se zaista ne zamara predrasudama i smatrate sebe tolerantnim pojedincem širokih shvatanja. Onda su Asimanovi romani pisani baš za vas. Nakon svetskog bestelera ,,Zovi me svojim imenom” stiže i ,,Nađi me”, dugoočekivani nastavak o nesuđenoj ljubavi Elija i Olivera. Prošle su decenije nakon njihovog prvog susreta, ali autor odlučuje da nas neko vreme drži u neizvesnosti i u roman uvodi još jednu ljubavnu priču na granicama tabua – ljubav između Elijevog oca i dosta mlađe Mirande. U melodičnom (muzika i u ovom romanu ima veoma bitnu ulogu) i filozofskom maniru u kakvom je napisan i prvi roman, ,,Nađi me” koketira sa nekoliko važnih pitanja: može li se prava ljubav smestiti u kalup? Da li prava ljubav uopšte postoji i može li trajati večno?

4. Jedina priča, Džulijan Barns

"Da li biste radije voleli mnogo, pa onda i mnogo patili, ili voleli malo, pa i patili malo? Smatram da je to, naposletku, jedino pravo pitanje."

Majstor savremene proze, Džulijan Barns, izlazi pred čitaoce sa još jednim primerom vanredno dobre proze. ,,Jedina priča” je smeštena u šezdesete godine dvadesetog veka, vremena u kojem su određene slobode tek bile ideje u začetku, vremenu u kojem su određena pravila ponašanja bila jasna kao dan. To je ujedno i priča o paru koji se o ta pravila oglušio i prepustio se ljubavi kakva je u ono vreme bila nezamisliva: ljubavi između mladog momka i sredovečne, udate žene. Pripovedni postupak klizi iz prvog lica u drugo, a potom i u treće i podseća čitaoca koliko smo svi mi nepouzdani pripovedači sopstvenih sećanja, posebno sećanja koje po svaku cenu želimo da sačuvamo kao lepa.

5. Una i Selindžer, Frederik Begbede

Ova nestvarna priča o stvarnim ličnostima smeštena je u mračnom periodu Drugog svetskog rata. Elitni njujorški klubovi rade neometano i skupljaju boeme sklone piću i filozofiji. U jednom od takvih klubova susrešće se i Džeri Selindžer, pisac u nastajanju i petnaestogodišnja Una koja je rano zavolela dekadentni način života (čitaocima možda poznata kao supruga Čarlija Čaplina). Njihov susret će izroditi ljubavnu priču vrednu čuvanja od zaborava. Jer njihova veza jedva da bi se tako mogla definisati, ali njen raskid će ih oboje obeležiti za života. Begbede piše nešto što se teško može okarakterisati kao roman o vezi koja se takođe teško može okarakterisati kao veza. Kroz priču o Uni i Selindžeru pisac piše o sebi, o vremenu koje bolje da se nikada nije odigralo i ljubavi koja, zapravo, nikada nije stigla da zaživi.

6. Momcima koje sam volela, Dženi Han

Nisu sve ljubavi jednako važne i vredne pamćenja, ali čak i one najsitnije iskrice koje smo osećali kao veoma mladi ostavljaju trag u našim životima i čine nas osobama kakve smo danas. Šesnaestogodišnja Lara Džin to zna i zato želi da sačuva sećanje na svaku od tih iskrica – tako što piše ljubavna pisma svakom od momaka prema kojima je gajila romantična osećanja, ukupno pet. Ova pisma, naravno, nisu za javnost (pamtite ljubavi o kojima ne biste rado pričali širokom krugu ljudi, zar ne?), a ponajmanje nisu za oči onih kojima su upućena (pamtite i one ljubavi koje nikada u životu ne biste priznali osobama koje su bile njen predmet, zar ne?). Onda možete da zamislite katastrofu u kojoj se glavna junakinja nađe kada ta pisma stignu na adrese na koje ni u ludilu ne bi trebalo da stignu – pravac u ruke momcima koje je volela. ,,Momcima koje sam volela” je prvi deo istoimenog serijala. Namenjen je tinejdžerkama, ali može biti zanimljivo sredstvo prisećanja svih onih davnih ljubavi koje smo osećali, ali najradije ne bismo o njima javno.