Kratki i duboki rezovi
"Kratki rezovi" Nataše Smirnov stavljaju pod svetlo reflektora jedan od gorućih problema, a to je tinejdžerski suicid. Koliko smo daleko od nečije svakodnevne borbe, koliko o njima znamo, kako da ih prihvatimo i pomognemo, na kraju, i deca su ljudi.
Kako pisati prikaz na knjigu u koju je neko utkao svoj život i ne samo svoj nego i život osobe koju najviše voli, jednog od svoje dece. Život ili želju da je nema, želju da nestane.
Tinejdžerke godine su jako nežne. Deca se tek razvijaju, a često su opterećena svim mogućim spoljnim uticajima. Znate kako ide, prošli smo svi kroz to, ali sigurno ne na isti način.
Najčešće zna da bude suviše teško, opterećujuće i niko tu nije kriv, ali mladoj osobi je nemoguće da se sama izbori i lako je posegnuti za žiletom jer rezovi na sopstvenoj koži na trenutak skrenu pažnju sa problema. A kada rezovi ne pomažu više, kada ni to nije dovoljno... Knjiga nije obimna po broju stranica, ali je jako, jako teška tema u pitanju.
Nije fikcija, Nataša je svoj život pretočila među korice i ja ne znam da li bi trebalo da joj zahvalim i ko bi koga ovde trebalo najjače da zagrli i kaže nisi sama, sve razumem, borila sam se sa istim (nikada ne mogu da kažem problemom) i plašim se, ali guram.... Ja verujem da je ovo tema o kojoj mora više da se govori, a na neki način se smatra tabuom i čini mi se da je niko nigde ne pominje.
Iskreno ja sam mislila da zaobiđem čitanje ove knjige jer sam znala koliko će me pogoditi, a opet čitala sam je zbog sebe, zbog Natašinog, svog i sve dece koja misle da ih ne razumemo. To što ja već dva dana plačem nikako ne znači da je knjiga tužna. Iskrena je, a iskrenost ume da bude bolna.
Pročitajte knjigu, možda će vam pomoći da nađete mir, a možda baš vi budete mogli da pomognete nekome nakon iskustva koje ćete steći kroz knjigu.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books