Ko je tako silno (virtuelno) voleo?

Te letnje večeri u Pragu 13. avgusta 1912. godine mladi Pisac sakupljao je svoje rukopise da bi ih odneo u kuću svog prijatelja Maksa Broda. Takvi odlasci u dom Brodovih u kasne sate inače nisu bili neobični, ali ovo veče bilo je drukčije iz dva razloga – Pisac se spremao da pošalje ono što će uskoro biti jedno od njegovih prvih objavljenih dela, a takođe je upoznao i Felis Bauer, rođaku porodice Brodi koja je živela u Berlinu, a koja je od tada postala najvažniji deo piščevog maštanja u narednih pet godina.

Prema Piščevoj verziji događaja, koja je ujedno i jedina pošto su njena pisma uništena, Felis nije mnogo jela i ponašala se suzdržano kada joj je „pružio ruku preko stola“. On je pisao da pamti svaki detalj, od toga gde je sedela, kakvu je obuću nosila, njenog stava i reči koje su razmenili, kao i toga da joj je predložio da mu se pridruži na putu u Jerusalim. Bio je to početak nečega što nikada zapravo nije postalo realna veza, iako udaljenost između Praga i Berlina nije nepremostiva.

Pisac i Felis sreli su se samo nekoliko puta, dva puta su se verili, ali se nikada nisu venčali. Ono što je održavalo ovu vezu bilo je dopisivanje koje je trajalo do 1917. godine kada je Kafka napisao svoje poslednje pismo. A onda, 1955. godine, Felis Bauer je prodala pisma koja joj je Pisac sve te godine pisao. Tako je njihova intima postala dostupna svima.

Pisac je verovao da su pisma najbolji način za rasplamsavanje romanse. Smatrao je da prostor između stvarnog i virtuelnog sveta doprinosi prisnosti dvoje ljudi i odupirao se realnom uspostavljanju veze. Nakon što je konačno pristao da se vidi sa Felis, predomislio se i tog jutra poslao telegram da ne može da dođe, ali se ipak pojavio, kasnije žaleći zbog toga i primećujući kako je razočaran njome u realnosti.

Ovo se moglo i predvideti ako se uzme u obzir da je on samo mesec dana pre ovog susreta napisao: „Ako se zatvore vrata i prozori prema svetu, povremeno se može stvoriti privid i gotovo početak realnosti lepog života“.

Celokupna virtuelna veza koju su Pisac i Felis Bauer imali bila je rezultat njegovog napora da baš tako i bude. Njegova odanost je bila pisanje, a ljubav koju je osećao prema ovoj ženi je u potpunosti bila ispoljena u pisanom obliku. Njegova ljubavna pisma pokazuju nesposobnost da svoj unutrašnji svet zaista podeli sa Felis i da se suoči sa strahom od mogućeg ranjavanja.

Do prekida prepiske je došlo posle Piščevog saznanja da ima tuberkulozu, što je stavilo tačku na svaku mogućnost za brak. U svom poslednjem pismu napiso je: „Ako cenimo svoje živote, napustimo sve to... Ja sam zauvek ono što jesam i to je ono sa čim moram da pokušam da živim“.

To ipak nije bio kraj njegovoj naklonosti virtuelnoj ljubavi –prvo pismo M. J. svojoj kasnijoj velikoj ljubavi, napisao 1920. godine.