Ko je Erih From i zašto nam je važan?
Danas se Erih From smatra jednim od najvažnijih psihoanalitičara 20. veka. Dok je Frojd imao rani uticaj na njega, From je kasnije postao deo grupe poznate kao neo-frojdisti koja je uključivala Karen Horni i Karla Gustava Junga. From je bio kritičan prema mnogim Frojdovim idejama, uključujući Edipov kompleks, instinkte života i smrti i teoriju libida. From je verovao da društvo i kultura takođe igraju značajnu ulogu u individualnom ljudskom razvoju. From je imao veliki uticaj na humanističku psihologiju. Verovao je da je život kontradikcija jer su ljudi i deo prirode i odvojeni od nje. Iz ovog sukoba proizilaze osnovne egzistencijalne potrebe, uključujući srodnost, kreativnost, ukorenjenost, identitet i okvir orijentacije. O svom sopstvenom radu, From će kasnije objasniti: „Želeo sam da razumem zakone koji upravljaju životom pojedinačnog čoveka, i zakone društva — to jest, ljudi u njihovom društvenom postojanju. Pokušao sam da vidim trajnu istinu u Frojdovi koncepti naspram onih pretpostavki koje su bile potrebne revizije. Pokušao sam da uradim isto sa Marksovom teorijom, i konačno, pokušao sam da dođem do sinteze koja je sledila iz razumevanja i kritike oba mislioca." U daljem tekstu predstavićemo vam neke od najistaknutijih dela Eriha Froma.
"Bekstvo od slobode" je analiza fenomena čovekove strepnje izazvane propadanjem srednjevjekovnog sveta u kojem se osećao bezbedno, uprkos mnogobrojnim opasnostima. Nakon vekova borbe, čovek je uspeo da izgradi neslućeno bogatstvo u materijalnim dobrima; izgradio je demokratska društva u raznim delovima sveta i nedavno se uspešno odbranio od novih totalitarnih spletki; ipak, kao što analiza u knjizi "Bekstvo od slobode" pokušava da pokaže, savremeni čovek je i dalje nespokojan - nije više slobodan čovek, već robot.
"Zdravo društvo" predstavlja nastavak i proširivanje opsega psihijatrijskih koncepata Eriha Froma, formulisanih prvo u njegovom delu "Bekstvo od slobode". Erih From ispituje čovekovo bekstvo u preterani konformizam, kao i opasnosti robotizma u savremenom industrijskom društvu: moderno čovečanstvo je, From tvrdi, otuđeno od sveta kao sopstvenog dela. From u ovoj knjizi nudi kompetno i sistematsko istraživanje svoje „humanističke psihoanalize“.
U knjiizi "Čovek za sebe", From istražuje konfuziju modernog čoveka koji je, izgubivši veru u bilo koji viši životni princip, postao bespomoćan plen unutrašnjih i spoljašnjih razornih sila. Iz široke, interdisciplinarne perspektive, koja je i njegov prepoznatljivi metod istraživanja, From nam pokazuje kako su odgovori na pitanja psihologije mnogo bogatiji i jasniji ako se sagledaju u kontekstu filozofije i etike. Ljudska priroda se ne može adekvatno razumeti ako se prethodno ne ispitaju vrednosti i moralni konflikti sa kojima se čovek svakodnevno suočava.
ANATOMIJA LJUDSKE DESTRUKTIVNOSTI
U svetu koji neprekidno beleži porast nasilja u najrazličitijim oblicima, Erih From tretira ovaj problem na izuzetno pronicljiv način u jednoj od svojih najznačajnijih knjiga "Anatomija ljudske destruktivnosti". From postavlja pitanje: Šta je to u ljudskoj prirodi što vodi čoveka na put destrukcije i nasilja? Oslanjajući se na istraživanja i dostignuća psihologije, antropologije i istorije, te, istovremeno, nudeći briljantnu analizu pojava poput Staljina, Hitlera i Himlera, From ukazuje kako naša nezainteresovanost da volimo otvara vrata suprotnoj emociji: mi želimo ili da potpuno kontrolišemo svoj život ili da ga uništimo.
