makart

Književni turizam - Kafka kao brend življi nego ikad

Franc Kafka (barem zvanično) nije želeo da bude poznat. Pošto mu njegov prijatelj Maks Brod nije ispunio poslednju želju da spali sve njegove rukopise, Kafka je postao jedna od najistaknutijih figura u svetskoj književnosti što je više nego dobra osnova za stvaranje brenda koji će svom rodnom gradu donositi značajne prihode.
29.06.2019.
književni turizam kafka kao brend življi nego ikad

Franc Kafka (barem zvanično) nije želeo da bude poznat. Pošto mu njegov prijatelj Maks Brod nije ispunio poslednju želju da spali sve njegove rukopise, Kafka je postao jedna od najistaknutijih figura u svetskoj književnosti što je više nego dobra osnova za stvaranje brenda koji će svom rodnom gradu donositi značajne prihode.

Osim nadgrobnog spomenika i starih kamenih zgrada većina praških atrakcija koje su u vezi s Kafkom nastale su u 21 veku. U Čehoslovačkoj vlasti su Kafku držale u zapećku ne dozvoljavajući da njegova neobična knijževnost dospe u prvi plan jer je mogla naterati čitaoce na drugačije razmišljanje na šta se u to vreme nije gledalo blagonaklono. Kafka je čekao 21 vek kako bi postao unosan posao za svoje sugrađane. Iako je on na uskim praškim ulicama osećao klaustrofobiju, anksioznost i otuđenje, Prag ga slavi kao najvećeg pisca kojim se svi ponose. Njegovo tiho prisustvo u gradu maksimalno je komercijaliovano.

Od naziva hotela, hostela i kafana preko specijalizovanih mapi na kojima su ucrtane glavne tačke Kafkinog života u Pragu: Jevrejska četvrt, stan u kojem se borio sa kreativnom blokadom provodeći besane noći u pokušajima da nešto napiše i kafea u kojima je uživao u pozorišnim predstavama na Jidišu i sinagoge u koje je retko odlazio. Tu je naravno i nezaboilazni Kafkin muzej koji čuva artefakte velikog pisca. U prodavnici muzeja kao suvenir možete kupiti podmetače za čaše sa naslikanim bubašvabama u različitim fazama razvoja.

Ispred muzeja posetioci mogu da se dive dvema neobičnim skulpturama od kojih je jedna pokretna (delo češkog umetnika Davida Černija, postavljena 2016) i na svakih nekoliko sekundi menja oblik tako što se Kafkino lice napravljeno od ogledala menja i ponovo sastavlja poput Rubikove kocke. Ponekad mehanizam zakaže pa se ne vrate svi delovi na mesto. To budi sumnju da je sam Kafka umešao prste.

Kada obiđete Prag, možete svratiti i do Dablina gde se šesnaestog juna svake godine održava Blumov dan u čast glavnog lika iz Uliksa, čuvenog romana Džemsa Džojsa ili do Amhersta u Masačusetsu u kojem se nalazi muzej Emili Dikinson, još jedne književne veličine koju nije zanimala slava.

Bilo bi zanimljivo pitati posetioce, dok čekaju u redu da kupe ulaznice, koliko su knjiga pisaca o čijim životima žele da saznaju što više, zaista i pročitali.

Podelite: