KNJIGE U KOJE SE ZALJUBLJUJEMO: ZAMALEK - Roman o kismetu, Dejan Tiago Stanković
Piše: Violeta Ivković
Dejan Tiago Stanković događaje smešta u imućni kvart Zamalek u Kairu. Delom i u pustinju, ali to se više oseti nego čita, dok vam pesak krcka među zubima između poglavlja. U svakom slučaju u Egipat, zemlju u kojoj se ugled stiče i čuva umećem pričanja. Likovi su crtani poput krokija, s diskretnim, gotovo neprimetnim ožiljcima, kao kod onih od ovčjih boginja gde krastica spadne, ali ožiljak ostaje do kraja života.
Autor, poput svog antikvara Koste iz romana, pripovedajući zapravo trgovački umešno pregovara sa čitaocem; ne spušta, već podiže cenu bezmalo dve stotine strana. Suma raste, i već kad počnete da se hvatate za učkur kako na kraju ovog književnog pogađanja ne biste ostali i bez gaća, shvatite da je kasno i da se po svaku cenu morate domoći te bagatele, života Tiagovih junaka.
...Možda stoga što nebo nad Romanom o kismetu ima patiniranu boju (Tiagova pripovedačica Arna, obična do oneobičavanja, poredi ga sa bojom rasola) i miriše na hašiš, cimet i starinske sapune. Možda jer se otuda čuju povici, čangrljanja i trupkanje bosih nogu musavih dečaka dok sokacima, na prstima, hode tajanstvene žene čije se lepote i sete tek slute u zift crnim, brzim pogledima. Ili pak zbog škripe kusih stolica pod stražnjicama vratara i prodavaca, čitave izložbe stolica da primame oko pisca, a odvrate lopove.
U romanu će se čak naći slasti i za cepidlake – tu je puška koja ne opali. Okrećete stranice Zamaleka, a ni traga od pominjane crne magije. Taman tako da na kraju s olakšanjem uzdahnete i pomislite – Kako je nekad dobro kad se iznevere čitaočeva očekivanja!
A čarolija i dalje ostaje čarolija, ma koje boje bila.
