Knjiga posle koje se krvari
"Žena jednog kasapina" je jedan snažan i hrabar roman. On progovara bez imalo ustezanja o izuzetno važnim temama, dok istovremeno dostiže visok nivo literarnog kvaliteta, portretišući magičan, somnambulan svet malog ribarskog mesta i unutrašnji svet junakinje sa uzbudljivom tačnošću
Nisam ni sigurna kako sam se odlučila da početkom leta uzmem ovakav roman. Iskreno, privukle su me korice, kao i to što je autorka poreklom iz Kine, a ne neke evropske zemlje, odličila sam da malo prošaram. I sasvim spontano, počinje priča o tome kako sam se združila sa Li Ang.
Knjiga je, inače, zasnovana na istinitim događajima, ali je i uprkos činjenici da je izmeštena radnja iz Šangaja u Tajvan, izazvala veoma burne reakcije pri izlasku i objavljivanju. Ukoliko se i vi odlučite da je čitate, verujem da će u svakome izazvati veoma jake emocije.
Priča, odnosno čitav roman, počinje in medias res, te odmah na početku saznajemo šta je kraj i onda samo čitamo dalje, kako bismo videli šta je to glavna junakinja preživela i kako je došla u situaciju iz prvog poglavlja. Ovo je roman koji odlično oslikava ortodoksni kineski svet, tradiciju, običaje, verovanja. Roman koji pomera granice tolerancije, roman koji zaista ima nevidljivo sečivo i čini da krvarite dugo nakon čitanja istog.
Kroz priču upoznajemo mnoge ženske likove, uključujući i majku i baku glavne junakinje, zatim komšinice i druge žene u sličnim situacijama. Ipak, povrh svega, ovaj roman je veoma dobro feminističko štivo, jer na veoma jasan i precizan način priča o porodičnom nasilju, kao i o nasilju uopšte.
Skreće nam pažnju na kulture svih zemalja i svih razdoblja u kojima su žene bile izložene najrazličitijim obliima diskriminacije i nasilja, ali ostavlja nama zadatak da se sa tim borimo. On može da ohrabri, da podstakne i da ujedno potpuno uništi patrijarhat, odnosno iskrivljenu sliku o istom.
Kada Čen Linši ubije svog supruga, ovo možete videti i na samoj korici, tako da ne smatrajte spojlerom, ona zapravo ubija kult ličnosti, ubija muškarca koji ju je zlostavljao, ubija figuru o naizgled dobrom mužu. Ona najmanje ubija njega.
Veoma me raduje visoka potražnja ove knjige i moram priznati da koliko go dbila škakljiva za preporuku, ipak bih je preporučila svima koji su se makar jednom u životu našli sa druge strane noža ili znaju nekoga ko jeste ili su makar čuli nešto o tome. Kao i svima koji nemaju pojma i ne veruju da se nasilje dešava najčešće u kući, pa onda i svuda dalje.
Ne je rečenica za sebe i treba je koristiti slobodno.
MD