Knjiga koja me je naterala da drugačije gledam na AI: „Atlas veštačke inteligencije“
Za ljubitelje kritičke publicistike, savremenih društvenih teorija, ekoloških i političkih analiza tehnoloških sistema – „Atlas veštačke inteligencije“ Kejt Kraford je nezaobilazno štivo.
Kada tehnologija nije neutralna: zašto me je „Atlas veštačke inteligencije“ Kejt Kraford naterao da preispitam sve što znam o AI
Kada sam prvi put čuo za knjigu „Atlas veštačke inteligencije“ autorke Kejt Kraford, nisam očekivao da će mi potpuno promeniti pogled na ono što svakodnevno zovemo „pametnim sistemima“. Navikli smo da o veštačkoj inteligenciji mislimo kao o nečemu apstraktnom, digitalnom, futurističkom – o linijama koda koje uče, odlučuju, pomažu. Ali Kraford nas u ovoj knjizi vuče naglavačke u realnost – onu prljavu, fizičku, političku i društvenu – i pokazuje da AI nije ni veštačka, ni naročito inteligentna, već proizvod konkretnih materijalnih i ljudskih resursa.
Ono što ovu knjigu razlikuje od ostalih jeste kombinacija istraživačke publicistike i teorijske oštrine. Kraford, dugogodišnja istraživačica u oblasti odnosa tehnologije i moći, ne piše iz udobne teorijske kule – naprotiv, ona ulazi u rudnike u Boliviji, analizira radne uslove u skladištima Amazona, razgovara sa radnicima koji „treniraju“ algoritme za prepoznavanje lica. Prikupljeni podaci, slike i priče čine Atlas veštačke inteligencije knjigom koja se ne čita lako – ne zato što je komplikovana, već zato što vas izbacuje iz zone komfora.
Posebno me pogodilo poglavlje o telu i podacima – o tome kako su naši životi postali neiscrpni resursi u službi tehnološkog kapitalizma. Kraford sjajno argumentuje da se digitalni nadzor i nejednakost ne dešavaju samo tamo negde, već da su sastavni deo infrastrukture koju svakodnevno koristimo – od pametnih telefona do digitalnih asistenata. Pitanje koje visi u vazduhu je: ko plaća cenu tehnološkog napretka? Odgovor, ako sledite trag Kejt Kraford, nije nimalo prijatan.
Kejt Kraford nije nova u ovom polju – pre Atlasa, radila je kao savetnica i istraživačica u Microsoft Research, bila je suosnivačica AI Now Instituta, a koautor je i važnih tekstova poput The Trouble with Bias i Excavating AI (sa Trevorom Paglenom). Ovo joj jeste prva knjiga, ali iza nje stoje godine rada i saradnje sa nekim od najvažnijih imena u oblasti kritičkih studija tehnologije. Njeno pisanje se nalazi na preseku medijske teorije, političke filozofije, etike tehnologije i ekološke svesti – i teško je svrstati ga u samo jednu policu u knjižari.
Kao neko ko često čita knjige o savremenom društvu, digitalnoj kulturi, ali i klimatskim i političkim aspektima tehnologije, „Atlas veštačke inteligencije“ mi je došao kao pravo osveženje. Umesto da nudi gotova rešenja, Kraford nas poziva na kritičko razmišljanje i podseća da je AI rezultat izbora koje prave ljudi – izbori koji imaju svoje dobitnike i gubitnike.
Ako volite knjige koje se bave kritikom tehnološkog sistema, ako ste pratili autore poput Šošane Zubof (Doba nadzornog kapitalizma) ili Evgenija Morozova (To Save Everything, Click Here), onda je ovo knjiga za vas.
„Atlas veštačke inteligencije“ nije za one koji traže tehnički priručnik. Ovo je knjiga za čitaoce koje zanima duboka struktura savremenog sveta, za one koji žele da razumeju kako funkcioniše moć u doba algoritama. I za sve nas koji više ne želimo da se zavaravamo da su tehnologije neutralne.
Izvor: Makart