Kim Liget, GODINA BLAGODATI

Piše: Aleksandar Petrović

Slatke šesnaeste u distopičnoj budućnosti poprimaju potpuno drugo značenje. Kada devojčica zakorači u Godinu blagodati postaje opasna po muškarce u svojoj okolini. Ona se otvara prema svetu i postaje svesna svoje moći koju ima nad njima, a od koje oni mogu da skrenu s uma. Muškarci su stubovi države i zato ih treba čuvati od iskušenja.

Jedino rešenje je poslati generaciju šesnaestogodišnjakinja u izolovani kamp u kojem će tokom godinu dana naučiti kako da izađu na kraj s tim neprirodnim darom i postanu smerne i uzorne žene. Ako imaju sreće već za sledeći rođendan biće izabrane za supruge, a ako i pored preoblikovanja i dalje ne poseduju poželjne osobine rasporediće ih na trivijalne dužnosti koje neko mora da obavlja, kao što je na primer rad u polju.

Tirni se razlikuje od svojih drugarica. Neprilagođena je ženskom društvu jer je u detinjstvu bila muškarača, radila je sa ocem i družila se sa dečacima. To upada u oči uplašenim devojčicama koje pokušavaju da pronađu smisao u svemu onome što se dešava oko njih. Kirsten, njihov vođa, je posebno uzela Tirni na zub. Suštinski su vrlo slične, a to je plaši jer ne razume zašto Tirni ne može da se prilagodi pravilima grupe.

Kamp se nalazi u šumi i ograđen je zidovima. Ako neka od devojaka slučajno zaluta van njegovih granica ili bude izopštena od ostalih rizikuje da završi u rukama grabljivaca, obično sinova prostitutki iz graničnih područja zemlje, koji će je živu odrati, a njenu kožu i organe prodati na crnom tržištu kao eliksir mladosti i snage.

Pre puštanja na (uslovnu) slobodu devojke prolaze ceremoniju s velovima na kojoj šesnaestogodišnjaci i druge poželjne mladoženje biraju devojke koje žele da ožene i njihovim očevima daju velove. Oni ih predaju ćerkama koje će ih nositi onda kada po prvi put budu videle budućeg muža u trenutku kad im on podigne veo.

Tirni ne želi veo, ne želi da je neko poseduje. Radije će raditi u polju. Koliku cenu će platiti za to?

Ovo je priča o ženskom opstanku, i to ne samo u divljini i protiv muškaraca, nego je to najpre borba jedne protiv druge. U društvu u kojem ne mogu biti ljute na muškarce jedino što im preostaje je da bes usmere ka sebi sličnima.