„Kengur“ Juz Aleškovski – satira koja razotkriva apsurd moći
U središtu romana „Kengur“ je neobičan i provokativan zaplet: glavni junak, sitni prestupnik Fani Fanič, biva optužen za apsurdno nedelo – silovanje kengurice Džeme.
Juz Aleškovski (1929–2022) pripada onim piscima čiji životni put objašnjava snagu njegovog književnog izraza. Rođen u Moskvi, odrastao je u sovjetskom društvu koje je u njegovim delima postalo predmet oštre i nemilosrdne kritike. Zbog kršenja vojne discipline završio je u zatvoru a oslobođen je tek nakon Staljinove smrti. Pisao je i pesme koje je sam izvodio. Njegove knjige su distribuirane izvan zvaničnih kanala, postajući popularne upravo zato što su govorile ono što se nije smelo reći naglas. Krajem sedamdesetih godina bio je primoran da emigrira, najpre u Evropu, a zatim u Sjedinjene Američke Države, gde je nastavio da stvara. Njegova proza, zasnovana na satiri i uličnom jeziku, donela mu je status jednog od najslobodnijih i najdrskijih glasova ruske književnosti druge polovine dvadesetog veka
U središtu romana „Kengur“ je neobičan i provokativan zaplet: glavni junak, sitni prestupnik Fani Fanič, biva optužen za apsurdno nedelo – silovanje kengurice Džeme. Iako deluje groteskno, ovaj motiv funkcioniše kao snažna metafora za mehanizme represije, konstruisanje lažnih krivica i nasilje birokratije koje ne bira sredstva da bi zadržalo kontrolu.
Aleškovski ne samo da ismeva sovjetski sistem, već pokazuje i kako totalitarizam razara ljudsko dostojanstvo, dovodeći do situacija koje nadmašuju granice zdravog razuma. Njegov jezik je sirov, neposredan, često vulgaran, ali upravo zbog toga autentično prenosi duh vremena i strahove koje vlast proizvodi. „Kengur“ Juza Aleškovskog je pre svega satirični roman, ali u njemu se prepliću elementi groteske, političke fikcije i književnosti apsurda. Stil se oslanja na ulični jezik i parodiju, što ga približava piscima poput Selina, ali ga istovremeno čini specifičnim u okviru ruske književne tradicije. Delo se može čitati i kao kritički roman o staljinizmu, ali i kao univerzalna priča o čoveku koji se suočava s besmislenim optužbama i sistemom koji ne priznaje individualnost.
Iako je objavljen početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, roman „Kengur“ je i danas relevantan. Njegova bespoštedna kritika autoritarnih režima, prikaz nasilja nad istinom i instrumentalizacije pravde zvuče izuzetno savremeno. Knjiga ne daje jednostavne odgovore, ali postavlja pitanja o odgovornosti pojedinca, kolektivnoj krivici i sposobnosti društva da se suoči sa sopstvenim lažima.
Ovaj roman posebno će privuci: čitaoce zainteresovane za satiričnu i političku prozu, ljubitelje ruske književnosti, one koji traže dela o staljinizmu i sovjetskom društvu, čitaoce kojima su bliski romani apsurda i groteske, sve koji žele da preispitaju granice moći, istine i slobode u književnom obliku.
Na srpskom jeziku je dostupan i njegov roman: „Nikolaj Nikolajevič“ – roman koji na groteskan način prikazuje pseudo-naučne eksperimente u Sovjetskom Savezu, u kojem se prepoznaje tradicija ruske satirične proze i ironijska kritika ideologije.
Oba romana možete pronaći na našem sajtu.
