Kazuo Išiguro, NEUTEŠNI
Sam Išiguro je rekao da on uvek iznova piše jednu istu knjigu ili obrađuje istu temu, kojoj prilazi sa različitih strana. Još jednom njegov roman govori o propuštenim prilikama, o promašenom životu.
Naizgled, njegov junak vodi natprosečno uspešan život. On je ostvareni umetnik, najveći živi pijanista, i javna ličnost. Međutim promašenost njegovog života ogleda se na drugim poljima. Može se reći da i sam roman fizički demonstrira mučno prosvetljenje o sopstvenom neuspehu. Jedna za drugom nižu se situacije: neuspeh u komunikaciji, besciljno lutanje, propuštena šansa za ostvarivanjem bilo kakve značajnije veze ili odnosa. U srcu ovog problema leži destruktivna mož ljubavi bez empatije. Išigurov junak je u stanju da oseti ljubav, ali zbog nedostatka uosećavanja propušta da se zaista poveže da drugim ljudima.
Stavljajuči odnose na prvo mesto, autor kao da saopštava da, uprkos uvaženom mišljenju, profesonalni uspeh nije merilo ostvarenosti?
Roman postavlja jedno od najstarijih pitanja: kako iskoristiti vreme koje smo dobili na poklon. Išigurov junak je odabrao jedan put i kroz neobičnu i zbunjujuću avanturu on preispituje svoju odluku. Poziv na misteriozan koncert na koji pijanista odlazi, jeste početak promišljanja u kom se spajaju prošlost,sadašnjost i budućnost, jedinstvo vremena u kom ne važe pravila realnog sveta već pravila snova.
