Kamij Lorans o preživljenom bolu
Komponovan u četiri celine, roman je najpre sećanje na lepe dane trudnoće, dane radosti i nestrpljivog, ali opreznog iščekivanja. Potom je to surovi izveštaj sa preciznim podacima o nemaru i nestručnosti lekara, kao i patnji žene koja tu situaciju prolazi. Zatim je to pokušaj da se razume, da se nađe objašnjenje i snaga da se nastavi dalje, uprkos svemu. Najzad, to je krik književnice, pokušaj da se rečima oživi i sačuva umrlo dete i da smisao svom bolu. Ovaj roman nam svedoči da je književnost jedino mesto otpora gde je moguće rečima oživeti ono što se dogodilo, ali i ono što se možda moglo dogoditi.
"Treba sići do dna ljudskog bola, otkriti njegove čudne sposobnosti, da bi se moglo dočekati ono za šta vredi živeti. Jedina konačna sramota koja bi mogla da se navuče pred tim bolom bila bi da mu se suprotstavi pomirenost sa sudbinom. Nema, naime, besramnije laži od one koja se sastoji od toga da podrži, lak i naročito u prisustvu nepokolebljivog, to da pobuna ne služi ničemu. Pobuna sama u sebi osi sopstveno opravdanje, sasvim nezavisno od šanse koju ima da promeni ili ne promeni činjenično stanje koje je određuje. Ona je iskra na vetru, ali iskrea koja traži bure baruta." iz uvoda knjige, Andre Breton, Tajna 17
Ovaj kratki, ali bolni roman predstavlja svedočenje autorke o teškim trenucima koje sa svojim suprugom tada preživljava. Ovaj roman ujedno predstavlja jedinstveno delo u književnosti. To je jedini dosada objavljeni roman u kome se govoi o jednom od najtragičnijih događaja koji roditelji mogu zajedno doživeti-smrt tek rođenog deteta. Filip će svima koji su proživeli nešto slično biti lek i uteha, a svima ostalima veliko katarzično iskustvo. On je upozorenje koliko su reči važne, ali i dokaz da je život ipak bitniji. Dokaz o prvenstvu života nad pisanjem i tela nad rečima. Takođe, on nam svedoči o tome da je književnost jedino mesto otpora gde je moguće rečima oživeti ono pto se dogodilo, ali i ono što se možda moglo dogoditi.
Roman koji će vam u svakoj od navedene četiri celine doneti mnošvo emocija, različitih uspona i padova u raspoloženju, mnogo razmišljanja i prihvatanja situacije u kojoj se nalazite. Izuzetan prevod Nikole Bjelića, profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu na Departmanu za francuski jezik i književnost doprinosi lakom razumevanju, sjajnim konstrukcijama rečenica i izuzetnom emotivnošću u svakom pasusu.
"Pišem da bih ti rekla Volim te, vrištim, jer ti nisi vrisnuo, pišem da bi ljudi čuli taj vrisak koji ti nisi izbacio iz sebe kad si se rodio-a zašto nisi vrisnuo, Filipe, ti koji si tako postojano živeo u mraku?"
