JUTARNJA ZVEZDA, Karl Uve Knausgor
"Jutarnja zvezda" j Karla Uvea Knausgora je nam donosi donosi jedinstven pristup pripovedanju. Nastao tokom početka pandemije kovida, ovaj roman predstavlja prvi deo serijala i označava Knausgorov izlazak iz uobičajenih okvira. Sa devet različitih naratora, međusobno povezanih na različite načine, norveški pisac, poznat kao otac autofikcije, sada istražuje polifonijski roman sa natprirodnim elementima.
O Knaugsoru sam kroz godine čula puno, samo lepog. Nisam se do sada uhvatila njegovih knjiga i ne znam tačno iz kojih razloga. Zbog obima nije, jer je dobro poznato da jako volim obimne knjige.
Jutarnja zvezda me je u jednom trenutku očarala i čitajući sasvim drugi roman počela sam intenzivno da razmišljam o njoj.
I da, Jutarnja zvezda jeste obiman roman i poželela sam više puta da bude još duži, pa makar duplo.
Ovaj fiktivni roman je smešten na jug Norveške. Avgust je i nikada toplije dve noći, jer celokupna priča se odvija u tom vremenskom okviru.
Devet likova su naratori, svako u svom poglavlju. Izgleda nam da svakog od njih dovoljno upoznajemo za ta dva dana, razumemo njihov karakter, vidimo njihove mane, retko i neku vrlinu, jer su likovi prikazani u potpunosti ogoljeni.
Svaki od likova ima neku svoju tajnu, problem, možda zavisnost, krizu srednjih godina. Svaki lik, oni oko njega i događaji koji se tih dana dešavaju su savršeno izgrađeni, jednostavno sam očarana u potpunosti.
Ono što je lajtmotiv romana je ogromna zvezda koja se iznenada pojavljuje i ne zna se da li je nova zvezda, supernova ili predznak nečega što će se desiti. Možda dobrog, možda lošeg.
Tu roman već dobija na misterioznosti.
Dešavaju se čudne stvari u prirodi, ali i među ljudima. Priča osim što postaje napeta, postaje i zlokobna.
U romanu se zaista dešavaju neke neobične, neobjašnjive stvari, što je dobro ušlo na teren natprirodnog.
Neizbežno i zaista sjajno je to što se zaista filozofiralo o životu nakon smrti i veri.
Način na koji je autor možda čak i svakome, zbog razlike u stavovima, doneo upozorenje jutarnjom zvezdom je potpuno neopisiv. Čak ni ja sada kada sam dovršila čitanje ne znam da li sam uopšte shvatila šta je pisac hteo da kaže ili ću razumeti drugačije nekom sledećom prilikom. Možda nam je ostavljeno da tumačimo svako po svom životu, svako po svom jedinstvenom karakteru.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books