Juda sa dvorišne strane
Obeležen sopstvenim imenom, protagonista ove romansirane biografije pred čitaoca stavlja svu lakoću i težinu života u Edenu, rajskom vrtu usred jednog belgijskog grada. U nastavku teksta pročitajte Jelenine utiske.
„Dete uči verujući odraslom. Sumnja dolazi nakon verovanja.“
Vitgenštajn, O uverenosti
Osvrt počinjem citatom koji se nalazi na samom kraju knjige. Započinjem ga tako jer mi se upravo ovakva misao motala po glavi za sve vreme čitanja.
Žuan d’Utrmon je pobrao velike nagrade za ovo svoje delo i to više nego zasluženo.
Juda sa dvorišne strane je biografski roman autora u kome se izazvan terorističkim napadom na svoju zemlju i svoj rodni grad priseća detinjstva u Raju (Edenu), što je za porodicu bio njihov vrt od 40 ari u gradu, što je morate da priznate prava retkost.
Sa obzirom na to da je porodica živela u Edenu, logično se nameće da je otac Bog, u šta je Juda bio sasvim uveren do svoje dvanaeste godine.
Ne možete sada da se zapitate zašto bi neko dao detetu ime Juda i kako se to dete osećalo sa imenom jednog izdajice.
Juda shvatajući da živi u Raju na zemlji, uvek je doživljavao panične napade kada je morao da izađe sa imanja, preplakao je veliki deo života. Pored toga bio je neuhranjeno, rahitično i neuhranjeno dete, na neki način neuspeh svojih roditelja.
"Mislim da je moj rad na neki način postao eksplicitno odbacivanje cinizma i negativnosti. Jednostavno nemam vreme- na za to. Mislim to sasvim bukvalno, i iz lične perspektive. Nemam vremena za osude ili neumorno prekorevanje. Nemam vremena za ceo ciklus neprestanog okrivljavanja. Drugi mogu time da se bakću. Nemam želudac za to, niti vremena. Život je prokleto kratak, po mom mišljenju, da bismo ga živeli bez divljenja."
Vrt zauzima centralno mesto odvijanja radnje, ali osim njegovih stanovnika tu je i veliki broj članova šire porodice i po njihovim karakteristikama možemo da shvatimo kako su Judini otac i majka postali ljudi kakvi jesu. Jedna tako specifično disfunkcionalna porodica kakvu u književnosti još nisam srela.
Majka koja živi u svom svetu mašte, otac koji sve do poslednje travke u vrtu drži pod kontrolom, prosečna devojčica i jedan uplašen i rastrzan dečak.
Autor svojim sjajnim liričnim stilom teške trenutke često prenosi na duhovit način, ali meni je bez obzira na to bilo izuzetno teško da se nosim sa Judinim nedaćama.
Izuzetan roman i ako gledate na sve događaje i život protagonista kao na fikciju. Ja sam se samo povremeno prisećala da autor otvoreno govori o svom detinjstvu, ali bilo mi je ipak lakše da sve likove posmatram kao izmišljene.
Iskreno se nadam da je povratak u detinjstvo pisanjem ovog romana donelo autoru neku vrstu oslobođenja od stega oca i pravila rajskog vrta.
Roman izuzetne vrednosti koji ću zauvek preporučivati svima.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books