Jirži Hajiček, RIBLJA KRV

.

Pisac nas kroz priču vodi suptilno i lagano je razvija do dramatične eskalacije, što je ujedno karakteristika njegovog celokupnog književnog stila.

Riblja krv govori o borbi za dom. Kako bi izgradili nuklearnu elektranu, ljudi dovlače mašineriju koja će uništiti prirodu i opustošiti svaki njen deo. Stanovništvo je suočeno sa proterivanjem sa viševekovnih ognjišta i primorano da napusti život za kakav oduvek zna. Prikazan je sukob tradicije i istorije sa prioritetima modernog doba u kome se sve stare vrednosti urušavaju.

Odabir teme u ovoj knjizi je veoma važan zbog svoje aktuelnosti u današnjem svetu. Prikazana je agonija ljudi sa sela, običnih ljudi, zapravo svakoga od nas, zbog nekih „viših“ interesa, a iza kojih stoje velike korporacije. Stotine malih tragedija dogodile su se zbog toga.

Hajiček na majstorski način opisuje ljude i prenosi nam atmosferu u kojoj oni žive. Na jedan lak i jasan način on nam prikazuje porodične odnose, probleme između oca i sina, prijateljstvo i zloupotrebe. Bez velikih i dramatičnih zaokreta, on nas vodi direktno kroz živote ljudi i njihove sudbine, sa nostalgičnim osvrtom na ono što je nekada bilo i šta je ostalo.

Malo je savremenih čeških pisaca koji se mogu porediti sa njim. On je majstor prave intimne drame koji, svojim neposrednim i neusiljenim stilom, uvek uspeva da stvori pravu atmosferu u kojoj i sam čitalac živi čitajući knjigu.

Za ovaj roman slobodno možemo reći i da je psihološki i da je istorijski, a svakako i socijalno kritički. Verovatno je ovo najbolje delo češkog pisca do sada. To je prava, realistična priča, sa pravim ljudima koji su poznati svakome od nas, a predstavljeni u sukobu starog, tradicionalnog načina života i novog, lišenog sluha za malog čoveka.