Jesu li nam roditelji zaista krivi za neuspehe?
Apsurdno je pomisliti da jedan dvadesetogodišnjak ima više iskustva od mnogih starijih, takoreći iskusnijih ljudi. Meti Kamberi je od najranijih godina naučio da je imati svoj dom, roditelje, pa čak i hranu, privilegija odabranih. Kao sasvim mali dečak bio je otrgnut od svoje porodice i bačen u surovi svet diskriminacije, nasilja i borbe za život.
Meti Kamberi u odrastanju nije imao roditelje koji bi ga izveli na pravi put, nije imao novca da ide ukorak sa materijalnim trendovima svojih vršnjaka, a boja Metijeve kože odredila je kako će se deca prema njemu ophoditi i u koji će ga kalup staviti. Ovaj mladić na svojoj koži osetio je šta znači biti posmatran kroz stereotip koje je društvo izmislilo.
Pa, kako se, onda, desilo da dete koje je bilo osuđeno da isprosi sebi obrok ili ga ukrade, danas postane poznati pisac? Bez ikoga da mu pokaže šta je pravi put, čitajući knjige i razmišljajući o tome kako će uzvratiti udarac svima onima koji su ga u životu povređivali, Meti je svu svoju bol utisnuo na papir u svojim knjigama Grad bola i Grad greha. Iskrenim, britkim jezikom, ne skrivajući mračne detalje svog odrastanja, Meti nas vodi na desotogodišnje putovanje na kojem ćemo, zajedno sa njim, hodati bosi, zatim u bušnoj obući, da bismo, na kraju, napokon obuli nove patike.
