Jelena o Ptičjem sudu
Norveška višestruko nagrađivana spisateljica Agnes Ravtan, na malom broju strana i služeći se isto tako malim brojem likova, romanom Ptičji sud nam predstavlja duboko uznemirujuću dramu o krivici i pokušaju iskupljena. Vešto gradi napetost od prve do poslednje stranice i čitaoc je u stalnom grču i iščekivanju.
Odmah na početku saznajemo da je tv voditeljka Alis usled skandala koji je odjeknuo kroz sve medije, celom zemljom, odlučila da pobegne od svega, nestane.
Uspela je da pronađe posao domaćice daleko od civilizacije, kod Sigurda Bagea osobenjaka u četrdesetim godinama kome je potrebna pomoć oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati sa puta.
Bage je neobičan čovek koji ne daje tačne instrukcije što se posla tiče, ali ume jako burno da odreaguje. Ponekad uspevaju da razmene par reči uz čašicu pića kada Bage inicira, a onda ponovo strogo poslovno ćute. Alis je neprekidno na toplo hladnom, sve više je zanima šta je sa Bageovom suprugom, gde je, kada će se vratiti. Sve što se njega tiče je previše mistično, a Alis izjeda pored svog greha teret Bageovih tajni.
Agnes nam otkriva mrvicu po mrvicu i psihološka analiza likova je prepuštena nama.
Roman je jako atmosferičan čemu doprinose opisi divlje norveške prirode, šuma, fjordova, dubokog mora i usred toga izolovani likovi koji se bore sa svojim ličnim demonima.
Mene je ovaj roman opčinio, roman kome uopšte ne mogu da odredim žanr, ali svakako je jako dobra studija karaktera. Znam da sam listala stranice trudeći se da shvatim na šta su njih dvoje spremni i da li će uspeti da se spasu tragova svojih prošlosti grčevito se držeći jedno za drugo ili će jednostavno zajedno potonuti u mrak.
„Par krila je kružilo po nebu iznad mene. Pogledala sam gore, u mračnu senku sa leševima na perju.“
