Jelena i Milica o Anđelu smrti
Ubrzo nakon što je uhapšen, 2003. godine, medicinskog tehničara Čarlsa Kalena mediji su prozvali Anđelom smrti. Ali Kalen nije ubijao pacijente iz milosrđa niti je jednostavno bio čudovište. Bio je omiljeni sin, muž, voljeni otac, najbolji prijatelj i hvaljeni negovatelj. Optužen za smrt čak 300 pacijenata, takođe je verovatno i najveći serijski ubica u istoriji Amerike. Zasnovana na stotinama stranica prethodno neobjavljenih dokumenata iz policijske istrage, intervjua, audio-snimaka prisluškivanja i video-zapisa, kao i ekskluzivnih razgovora sa samim Kalenom u zatvoru, ali i sa doušnicom koja je pomogla da se prikupe dokazi protiv njega, knjiga Bolničar nam predstavlja zastrašujuću priču o ubistvima, prijateljstvu i izdaji.
Ovo je true crime roman, potpuno zasnovan na istinitoj priči, potkrepljen činjenicama i tačnim informacijama. Veoma je uznemirujuć i to ne samo zato što je Čarls Kalen verovatno ubio više od 400 ljudi, već zato što je to uspeo da radi dugi niz godina radeći kao bolničar, kao neko ko bi trebalo da se brine za pacijente i njihovu dobrobit.
Čarls Kalen svoje detinjstvo u mnogobrojnoj porodici je opisao kao očajno. Kaže da je konstantno bio zlostavljan kako u školi tako i od momaka svojih sestara koji su se stalno smenjivali. Prvo od mnogih pokušaja samoubistva, koja će tek uslediti, je pokušao da izvrši kao dečak od devet godina. Drugo samoubistvo je pokušao kao mladić u mornarici, za koju se sam prijavio, doživevši neku vrstu sloma i uspeo je u svojoj nameri da bude otpušten. Nakon toga je našao svoj pravi poziv. Završio je školu za bolničare i zaposlio se u prvoj bolnici gde je započeo svoju šesnaestogodišnju karijeru „Anđela smrti“. Kalen nije bio neko ko je pacijentima oduzimao život da bi ih rešio muka. Radio je to učestalo, nasumično, zato što je iz samo sebi poznatih razloga uživao u tome. Nije ih ubijao lekovima koji bi bili uobičajeni za tu namenu, već insulinom ili digoksinom. Koliko god se tehnologija zaštite lekova od zloupotrebe u bolnicama usavršavala tokom šesnaest godina, Čarls je uvek nalazio način da ostane neprimećen. I kada su sumnjali na njega, rukovodstva bolnica su mu davala preporuke da bi zaštitili reputaciju svoje ustanove! I kada je nakon toliko ubistava slučaj bio konačno prijavljen, dokaze je mesecima skrivala sama bolnica, a on je bez obzira na svoju prošlost i dalje mogao da se zaposli. Zahvaljujući upornim detektiva i još nekim veoma hrabrim osobama slučaj je rešen, a mi smo dobili odličnu knjigu, a i film. Iskreno ja sam najviše izgarala tokom istrage i rešavanja slučaja. Roman je zaista odličan kao istraživački, ali meni toliko nedostaje bar neki Čarlijev psihološki profil, mada ga svakako sami naslućujemo.
„Ne oseća zlo u čoveku koji sedi naspram nje. Nije u pitanju bes ili ubilačka požuda. To je praznina, jedno užasno ništa. Zid je pao. Iza njega nema ničega. U tom trenutku, ona zna. Čarli nije Čarli. Ako ga nije poznavala, bilo je to zato što nije bilo ničega što bi se moglo upoznati.“
Verujem da će se dopadati true crime ljubiteljima, ali naslućujem da ćemo možda nakon čitanja dobiti i neke nove ljude u svojim redovima.
Ja ću se nadovezati na priču o monstruoznom aktu Čarlsa Kalena, koji je, definitivno, jedan od bolje predstavljenih serijskih ubica u svetu filma. Nakon što sam pogledala Netfliksovu adaptaciju knjige Bolničar (Good nurse), moram priznati da sam neko vreme sa nevericom sedela za stolom, bespomično. Tu ništa nije novo, ako ste do sada pogledali makar jedan film o serijskim ubicama ili pak seriju, znate kako to izgleda, oni su uglavnom okarakterisani kao „čudaci, samotnjaci, nasilnici“ i samo vremenom drugi likovi otkriju njihovu mračnu stranu. Međutim, ono što je ovde potpuno drugačije u odnosu na ostale filmske adaptacije, bilo da su inspirisane istinitim događajem ili ne, je to što Čarls ujedno i leči ljudi i ubija ih.
U prvom planu je definitivno sjajni Edi Redmejn, čovek koji iz uloge u ulogu dokazuje da sve može odglumiti, dok sa druge strane imamo takođe fenomenalnu Džesiku Čestejn. Ovaj dvojac sjajno je u preneo likove i toliko su nam bliski, da sigurno možete reći da vas podsećaju na nekoga koga znate. Film nema dramatičnu muziku, tipičnu trilerima i hororima. Film nema scene zahvaljujući kojima možete tek tako da naslutite kako Čarls ubija ljude, niti da li to on radi. Nema nikakvih prenesenih značenja, niti bilo čeka neprirodnog u njegovom ponašanju. Ono što je apsolutno zastrašujuće je to sa kojom lakoćom on oduzima života, praveći se da mu je stalo. Na kraju samog filma, saznaćete još neke činjenice o ovom ubici, o zastrašujućim brojakama žrtvi i bolnica u kojima je bio, kao i astronomsku cifru godina zatvora koje služi.
Ako želite veoma dobro da utrošite dva sata, ovaj film je pravi izbor za subotnje veče. Uz obavezne grickalice, da smanjite napetost. Ukoliko imate i više vremena, knjiga je tu, a na vama je da odlučite!
"Nekada verovanje pogrešnoj osobi može da te košta života."
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books i Milica, @omnipotent_na