Japan na dohvat ruke
Žena u Ljubičastoj Suknji je potresan roman koji vas ne može ostaviti ravnodušnim. Nacuko Imamura na nesvakidašnji način opisuje usamljenost ljudi iz velikih gradova koji polako gube svoj identitet. Ovo je, pre svega, priča o savremenom dobu koje svojim načinom života istiskuje pojedinca kao važnog i autentičnog, a upravo smo o tome porazgovarali sa dragom Tijanom, koja nam još jednom kroz svoje fenomenalne utiske prenosi atmosferu knjige.
Dobitnica jedne od najprestižnijih nagrada japanske književnosti, ,,Žena u Ljubičastoj Suknji”, govori nam o životu, onoj tamnoj strani, na kojoj vrebaju usamljenost, sivilo i beznađe, a koja se možda može nazvati i preživljavanjem. Kratka, ali složena i bogata radnjom, iznedriće vam brojna pitanja, od kojih ćete na neke morati sami da date odgovor.
Žena iz naslova je centar dešavanja naratorke, koja sebe naziva Ženom u Žutom Kardiganu. Dok Ženu u Suknji posmatra kroz svakodnevnicu, poznavajući joj životne i radne navike, a što sigurno prerasta u opsesiju, dolazi na ideju da postanu koleginice na poslu. Jer Žena u Kardiganu žarko želi nju za prijateljicu, a to se jednim ,,Zdravo!” ne postiže, zar ne?
Koliko god ovakav opis zvučao poput psihološkog trilera, dozvolite mi da vam objasnim zašto to nije. Kako je forma drugačija od ustaljene, nisam bila uverena da je to tako jer je u pitanju japanski stil. Google je potvrdio moje sumnje rezultatom da se radi o psihološkoj fikciji. Psihološka fikcija je žanr koji se bazira na unutrašnjoj karakterizaciji likova, što znači da se vodi motivima i okolnostima koji su podstakli određena dešavanja. Ovde nema mesta dinamici, događaji se objašnjavaju vrlo šturo ili se uopšte ne opisuju, jer je sav fokus na emocijama. To savršeno objašnjava zašto je autorkin akcenat na motivaciji za nečim negoli na samom događaju.
Roman je mogao biti učinjen komercijalnijim da je zaista premašio okvire svog žanra, ali smatram da bi to umanjilo njegovu vrednost. ,,Žena u Ljubičastoj Suknji” je jaka i važna priča o ženama koja je čekala da bude napisana. Iako naratorka, Žena u Žutom Kardiganu neprimetno sebe stavlja na mesto protagonistkinje, dok je druga predmet interesovanja. Čitamo o mnogim bizarnim trenucima, manipulaciji i obmani, pri čemu je sve ono bitno između redova.
Kada kažem ,,bizarni trenuci”, prvenstveno mislim na činjenicu da ćete biti dojma kako je Žena u Ljubičastoj Suknji više poput slavne ličnosti u očima ove druge no što joj je potencijalna prijateljica. O njoj govori istovremeno očajnički oduševljena njom i kritički nastrojena toliko da ne preza od načina da joj nešto u životu izmeni. Rekla bih i da Nacuko Imamura podsvesno cilja na određene mentalne disabilitete, koji Ženu u Žutom Kardiganu gura na marginu društva. Istovremeno, njen stil je toliko lagodan da ne možete izgubiti nit. Na manje od 150 strana, autorka će obraditi brojne teme, poput seksualnog napastvovanja, bluda i nemorala, rekla bih čak i latentnog mobinga, te budite sigurno da će vam moždane vijuge biti okupirane. Naposletku i zbunjene.
Posebno sam doživela ovaj roman, a kraj tumačim tako da nisam pronašla istomišljenike. Definitivno će vas naterati na razmišljanje i preispitivanje vaših principa. Imate moju veliku preporuku.
Ukoliko vam se svideo razgovor sa Tijanom, zapratite njen profil @taste_column za još kvalitetnog sadržaja i sjajnih fotki.