Igra, realnost ili fikcija?
„Šta ako je čitav život jedna fikcija?“
Nekome ko jako dugo, ne veruje, već je siguran u Ajnštajnovu teoriju relativiteta i u postojanje Ajnštajn – Rozenovog mosta koji kroz crne rupe povezuje tačke u univerzumu i siguran je u postojanje paralelnih svetova ovaj roman je bio prava hrana za dušu. Naslov romana upućuje na sadržaj onoga što bi mogli pronaći u njemu, ali njegova slojevitost je puno više od fantastike, alegorija kojom se autorka služi je fantastična sama po sebi.
Filozofija vremena je nepresušna tema u naučnim krugovima, a ja sam samo običan zaljubljenik u nju koji retko kada ima prilike da sa nekim prozbori o tome. Možda u nekom paralelnom univerzumu imam više sreće, a možda je u nekom drugom ili trećem u životu ili još bolje ljubavi ima glavni junak Zoran.
Zoran je student književnosti u Beogradu početkom šezdesetih godina prošlog veka. Samotnjak je, ali kolege Fizičar i Filozof ga često dovlače u društvo gde se pojavljuju kolege i koleginice sa drugih fakulteta, provode večeri kao što bi ih mladi uvek provodili uz muziku, alkohol i nepresušne teme za razgovor. Međutim Zoran se često priseća svoje porodice i kuće na brdu iz svog sela gde i mi često kao kroz maglu doznajemo kakav je bio njegov raniji život.
On takođe ima snove za koje ni sam ne može da razazna da li su java ili ne, pa tako isto i mi često budemo zbunjeni, čak i ražalošćeni, kad shvatimo da je sve lepo što je naš junak nekako konačno zaslužio ipak bio samo san. Ali za njega snovi nisu samo to što jesu i on celog života teži da pronađe ženu koju je u snovima upoznao i beskrajno zavoleo.
Međutim ovo je samo premisa romana, a ja nemam dovoljno prostora ni da vam naznačim kojim pitanjima i na kakav sjajan način se autorka bavi. Ipak meni je najvažnija u celom romanu potraga za svojom drugom polovinom, za sobom samim.
Izuzetan, zaista sjajan riman. Nemojte ga propustiti.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books️
