Horor o usamljenosti
Rekla bih da je Gas Moreno veliki ljubitelj Kinga i Lavkrafta i da je svoj roman pisao inspirisan njihovim delima.
Autor uspešno razvija osećaj jeze i stalnog osećaja da će se nešto užasno desiti. U ovom romanu se to stvarno i dešava. Ne samo jednom i jeste zaista užasno.
Knjiga je pisana tako da se glavni lik Tijago obraća svojoj ženi, na neki način, objašnjavajući joj događaje koji su se desili neposredno pre i nakon njene smrti.
Dok je Vera još bila živa, mladi srećan par je kupio stan u Čikagu. Kupili su i Icu, najnoviji tehnološki napredan zvučnik. Spravu koja može, osim da pušta muziku, da obavi sve što i druge aplikacije. Međutim Ica se malo otrgla kontroli pa je počela da naručuje veoma neobične stvari. Počela je i da pušta muziku u gluvo doba noći, a ponekad i da pozdravlja u prazno.
Vera i Tijago su izuzev neobičnosti sa Icom u stanu nailazili na veoma hladna mesta i čuli grebanje u zidu za koje nisu uspeli da pronađu fizički dokaz. Stan, a i Ica, su jednostavno bili kao zaposednuti nekim entitetom.
Kada se jednog jutra Ica nije oglasila alarmom, Vera je u žurbi otišla na voz i slučajnim spletom okolnosti poginula.
Usled velike tuge i nadolazećeg psihičkog sloma Tijago je prodao stan i odselio se u izolovanu kolibu u Koloradu.
Ica jeste bila uznemirujuća, ali sve što se dešavalo u Koloradu je bilo pravi kosmički horor i rekla bih da je autor taj deo priče odlično izveo.
Kraj je meni bio i ostao zbunjujuć, ali možda je autor i želeo da se malo izgubimo u svemu ovome.
Sve u svemu uživala sam u čitanju. Bilo je malo predvidljivih dešavanja, ali prevladala su iznenađenja.
Nikada dovoljno dobrih horor priča, a pogotovo kosmičkih.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books
